Branič
КАЗНЕНО ПРАВО
17
већ припреме, али не допушта судији, да појам покушаја прошири опет на припреме. На тако иогрешном путу ишло би се од покушаја ка припремама увек изнова даље ка покушају, и кажњивост би се могла у бесконачност проширити. Сходно своме појму кажњиви покушај може само следовати припремним радњама, никако претходити. IV. Казне и одмеравање казне. У казненом законику налазе се ова правила: 1. Убиство или покушај убиства цара, сопственог владаоца, или владаоца места становања: смртна казна (§ 80). Било би сувише строго, ако би се усудило да се смртна казна путем тумачења, или простом аналогијом, пропшри на помагање, које није у закону споменуто. 1 2. Предузеће: доживотна робија или доживотно заточење (§ 20), при постајању ублажавних околности заточење не испод 5 година. 2 Поред заточења може да се изрече и казна губитка јавних звања и права, која проистичу из јавних избора (§ 81). 3. Комплот: Робија не испод 5 година или заточење од истог времена; при постајању ублажавних околности заточење не испод 2 године. Поред заточења и т. д. (као горе) § 83. 4. Опасне припремне радње кажњавају се исто тако као и комплот (§ 84). 5. Јавно позивање: Рббија до 10 година или заточење исте дужине; при постојању ублажавних околности заточење од 1—5 годпна (§ 85). 6. Просте припремне радње: Робија или заточерве до 3 године; при постајању ублажавних околности заточење од 6 месеци до 3 године. 7. У случајевима 1., 2., 3. и 4. допуштен је, као и код 1 Јер је ово прошпрење одбацно и Ц. С., одлука сједињених казнених одељења I и II од 15/22 децембра 1884; алије оно имало заступппка у науци Упор. ОШшизеп, 1886, стр. 392, бр. 7.; али такође 1892. стр. 382. бр. 7. 2 Максимум казне заточења је, при постојању ублажавних околностп, не само у §§ 89 и 98 већ и у §§ 81, 83, 87, 88, 90, 92, 94, 102 и 105, ма да ови о томе не говоре, ограничен на 10 годипа, као што показује историја постанка казненог законика. Уиор. о томе 8оп1а§, (Ме РевћшЈЈЗћаН (1872)" стр.] 172 и сл. бсМЉе, АгсШу XX (1872) стр. 365. За овако гледиште морају се одлучити и они, чоји сумњају према правилу ш (Јићш шШив. Другог је мишљења Сгеуег, (1885) стр. 127).
БЕРНЕР — КАЗНЕН0 ПРАВО
2