Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

каквим немачким владаоцем; у случајима § 80 сматрало се, да се иста мора да примени и на покушај убиства. Даље, ни код једног злочина није разноликост мотива тако велика, као код велеиздаје. Исто дело, које је у једном случају произашло из поквареног, издајничког, према држави непријатељског и саможивог расположења, у другом је случају плод погрешне љубави према отаџбини или политичког одушевљења. Но свакојако циљ не оправдава ни у ком случају средство. Велеиздаја остаје велеиздаја, ма какве циљеве имао учинилац. Али правичност захтева, да се о овој разлици мотива води рачун у казненим одредбама. Казнени законик јо то и учинио допуштањем казне заточења {§ 20) и вођењем рачуна о ублажавним околностнма (§§ 81, 83, 84, 85, 86) на начин достојан највећег признања. Најзад, ни код једног злочина није често тако велика несразмера између недовољне снаге учиниочеве и насилног предузећа, као код велеиздаје. У одушевљеној заслепљености држи понајчешће младеж понеко предузеће за остварљиво, чија је потпуна неизводљивост на први мах очигледа за разумног оцењивача. С тога је већ римско право одређивало: регзо7ш врес1ап<1а ез1, ап роГиегИ јасеге. 1 Према томе треба наложити блажу казну, кад цело предузеће показује, регзо■ пат јасеге поп роШГззе. Ни један новији законик не садржи више римско наређење, 2 да се редовном казном овог злочина кажњава чак онај, ко прећути или пропусти да спречи велеиздају. Али се свакојако с правом још данас умерено кажњава нејављање власти велеиздајничке намере. 3 Саучеснику велеиздајничког комплота, који исти открије, •обећавало је опште право некажњивост и награду. 4 Новији су закони међутим задржали обећање некажњивости или бар блажег кажњења, 6 а одбацили су обећање награде. Казнени законик одбацио је прећутно обоје.

1 Е. 7. § 3. Б. ас1 1е§. Ји1. тај.

2 1 ј . 5. рг. Сос1. ас1 1е&. Ји1. тај. Ви11а аигеа сар. 14 § 10.

3 Прускп 39 п казн. зак. 139. Упор. саксонски, 1838, 86; виртембершки 143, хановерски 126, брауншвајшки 48, дармштатски 134, тирпншки в2, аустријски 60, 61, Уегћапс11ип§'еп с!ег II Вас1еп8сћеп Каттег т Беттез Аппа1еп св. XI стр- 527 сл.

4 Аигеа Ви11а с. 24. § 11 Р60. чл. 124. Ватћег&епзГз 149. Упор. I.. 5. § иИ. Сос1. ас11е&. Ји1. тај.

5 Виртемберг 144, Хановер 127, Тпринген 81, Аустрија 62, Саксон-

ска, 1838, 58, 119, 59, 64. 2*