Branič
КАЗНЕНО ПРАВО
т
јам издајства отаџбине, под којим је разумевало злочин против споњне сигурности државне. 1 У издајство отаџбине убрајало је не само изазивање рата и потпомагање непријатеља, већ и потпомагање странпх сила на штету права и интереса сопствене државе 2 и одвајање једног дела од државне области. 8 Клајн је усвојио овај појам у систему казненог права. 4 Баварском казн. зак. од 1813. познат је поред увреде .величанства један шири појам „издајства државе". У границама истог разликују се велеиздаја и три мања ступња. Ова три мања ступња чине издајство отаџбине, где треба, као и у пруском праву, да дође и одвајање једног дела од државне области. 5 Аустрија није одвојила издајство отаџбине од велеиздаје, већ је остала при старом спајању оба иојма. 6 Остале немачке земље следовале су укупно пруском праву. 7 Само су оне у појам велеиздаје понова унеле одвајање једног дела од државне области. — Издају отаџбине „у рату" назива наш немачки војни казнени законик — § 57: ратно издајство. II Саставни елементи дела. Казнени законик захтева за постојање издајства отаџбнне ово: 1. Субјект радње код ратног издајства отаџбине може бити по правилу само поданик, док се са странцима због издајничких радња за време рата, означених у § 87, 89 и 90 поступа по ратном обичају, а не по казненом законику. Ово правило трпи изузетак у погледу таквих странаца, који се баве у савезној области под заштитом царства или једне савезне државе. С овима мора да се поступи као и с поданицима, ако њихово трпљење у државној области има смисла (§ 91). Код дипломатског издајства отаџбине, извршеног у отаџбини не прави закон {§ 92) у опште никакву разлику 1 АП&ет. ћапсћесМ, II, 20. § 100. 2 Издајство отаџбине треће класе, према § 133. горе. 3 Издајство отаџбине прве класе, према § 101. горе. 4 К1еш, ОппкЗвгИге (Јеа репИсћеп КесМез, § 500 (према 2 # ом пздању). 5 Баварски "казн. зак. 1813.. чл. 299—308. 6 Ово важи за старији (§ 52 сл,) п пови (§ 57) аустријски казнени законик. 7 Саксонски, 1838, чл. 81—88; 1855 чл. 116—124. Виртемберг, чл. 140—148. Хановер, 118—124. Брауншвајг 81—85. Дармштат 129 сл. особито 137. Баден 586—598. Пруска 61—73. Тиринген 77—84, особито чл. 83.