Branič

•22

Б Е Р Н В Р

између поданика и странаца. ГЈрема § 4 № 2 не примењује се појам издајства отаџбине на радње извршене од странаца у иностранству. 2. Предмет злочина је спољни положај државе. Одлука Савеза од 18. окт. 1836. проширила је ово на пређашњи Немачки Савез, као што је доцније проширено на Северни Немачки Савез чланом 74. и 75. његовог устава и у истим члановима најзад царевинским уставом најужне немачке државе. 1 3. Захтев <1о1ш-а постоји у опште већ у речи „Издајство". Где би могао бити сумњив, законодавац га је изреком истакао (§§ 89, 90, 92). 4. Према карактеру радње разликују се: ратно и дипломатско издајство отаџбине. Ово разликовање узео је казнени законик на следећи начин на основу својих одредаба. III. Ратно издајство отаџбине (§§ 87—91). Оно се дели на четири врсте радњи од којих се радње прве класе врше пре рата, а остале за време рата. 1. Немац ступи у односе са страном (не немачком) владом, да би исту навео на рат нротив царства (§ 87): а) робија не испод 5 година; при постојању ублажавних околности заточење од 6 месеци до 5 година. б) ако је дошло до рата: доживотна робија; при постојању ублажавних околности заточење не испод 5 година. 2. Немац стоји у служби непријатељске силе (војске или марине) за време рата против немачког царства, или се чак бори против овога и његових савезника (§ 88). а) ако је ступио у непријатељску службу тек за време рата: доживотна робија или доживотно заточење, при постојању ублажавних околности заточење не испод 5 година. б) ако је већ раније био у служби непријатељске војске тако да је на основу извесног нравног односа у истој и на даље остао: робија или заточење од 2—10 година, при постојању ублажавних околности заточење од 10 година па на ниже до законског минимума. Одредбе § 88 односе се колико на борце толико и на неборце (војне_, чиновнике, војне саветнике, војне| лекаре). 3. Немац еа време рата потпомаже непријатељу (као путевођа, лиферант и т. д. или наноси штету ратној сили немачког царства или његових савезника (лажним извешћем, 1 После општег увођења казненог законика за царевину постала. ,је беспредметна пролазна помоћна одредба чл. 74. устава.