Branič

Стр. 210.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

за наплату потписницима се саопштава место за плаћање." Док је из првог става разлога цитираног решења изгледало, да по резоновању Трг. Суда поверилац има право накнадно испунити меницу у смислу уговора са дужником, дотле из предњег става излази, да неиспуњена места на меници поверилац може суверено испуњавати, и без претходног припита дужника, и тек приликом презентирања менице то нотифицирати дужнику. Ово резоновање тотално негира општу теорују уговора. Јер кад један уговарач може суверено да утврђује садржину меничног уговора и обавезу дужника, онда менични уговор престаје у опште бити уговор. * Услед овако погрешног резоновања о природи саме менице, што чини полазну тачку у кривичном питању, неправилно је расправљено и само нетакнуто кривично питање. Пре свега Трг. Суд по свом уређењу апсолутно је ненадлежан за расправу кривичног питања. Према томе кад је истак-

нуто крив. питање, требало је предмет доставити надлежном кривичном суду. Трг. Суд је имао само да извиди то, да ли од истакнутог крив. питања зависи грнђанско питање или не — § 174. гр. с. п. а никако и да испитује, да ли у представљеној радњи доиста стоји кривично дело или не. Јер, Трг. Суд је по свом устројству за то ненадлежан. Међутим цитирано решење одбија туженог од траженог отварања кривичне истраге — јер „није обелодањено ниједно кривично дело" — а то решење донесе један државни судијаидве судије грађанског реда! Што се тиче самог дела, оно у истини ностоји. Поверилац је исправу преиначио: место истога плаћања Нови Сад он је означио Београа. Поверилац је тако преиначену исправу употребио у своју корист: изискао је протест и осуду и против жиранта који је испао из обавезе, јер меница по првобитној редакцији није била протестована код надлежног суда. Војислав М. Павловић АДВОКАТ

ИВ СУДСКОГ ЖИВОТА И АДВОКАТУРЕ ПЕТЕН ПРОТИВ БУЊАСА — жорж куртелин —

Председник: (Једноме сведоку који довршује свој исказ) — Одлазите до врага! (Поправља се) Изволите на ваше место, хтедох рећи. Петене, имате ли адвоката? Петен: — Имам г. председниче. Нашао сам једног за три франка. Погодили смо се. Адвокат Буњасов: (диже се) — То је адвокат Легафер, г. председниче; онај бивши државни тужилац који је отпуштен приликом последње министарске промене, па се после записао у адвокате. Председник: — Добро, где је он?.... Ах, ево га... (У томе тренутку улази адвокат Легафер држећи сервиету са актима испод пазуха) Хајде, г. Легафере, суд вас чека ... Адвокат Легафер: — По хиљаду пута опростите. (Оставља сервиету, приближује се судском столу, и не знајући ни речи о ономе што је било пре његовог доласка, почиње одбрану) Господо! Ако је икада било непотребно образложити и подупрети једну одбрану, то је одиста ова, због које ми је данас пала у део та част да говорим

пред вама. Тек што је изашао из нежнога доба детињства, човек кога имате ви данас да судите — и кога ћете ви осудити, ја сам у то уверен, са свом строгошћу коју вам ваша правичност налаже, — давао је немало несумњиве знаке једне природе, која је била без икаквог човечног осећања. Он је батинама обасипао своју јадну мајку и отимао јој њену уштеду, коју је после расипао купујући шећерлеме и цигаре од чоколаде; кобни предзнаци будућности која је имала још гора да постане... Хоћу ли вам сликати, господо, дирљиви бол који је парао срце те жене? Не.Ј И када бих хтео, ја не бих могао, толико ми се узбуђење прелива у влажне сузе и зауставља мој глас у гњевном гнушању...." Председник: (запрепашћен) — Ах, тако, ви тражите да се оптужени осуди ?! Адвокат Легафер: Ван сваке сумње, и то највишом казном. Председник: (који ништа не разуме у свему томе) — Али ви сте адвокат!