Branič

Стр. 222.

„БРАНИЧ"

Број 11. и 12.

сно деоба дугова. По првом одељку тога члана: „Кућакојаће да седијели, а има каквих дугова, треба да прије диобе, у договору са дужитељима, одреди колико ће који од дијељеника на се узети од дотадашњег домаћег дуга". Ако се задругари „без тога договора са дужитељима поделе, тада ће сви дијељеници самокупно одговарати за све дугове за које није било такога договора": самокупно т.ј. солидарно (чл. 556. а 565. Црногорскога Законика). 9) Осим колективне својине у домаћој

заједници, постоје, у Црној Гори, још и други облици такве својине а на име: племенска својина [чл. 709.: „Свако се племе сматра правним имаоником, за све што се тиче опште племенске заједнице (комун). У тој је заједници најглавније: гора, паша, вода,..." ; в. и чл. 710. а 713. о истој заједнициј и својина брастава (чл. 714.): то су, може се рећи, оригиналне друштвено-правне установе у овој српској области. (В. овде: Др. М. Веснић, наведена студија из „Годишњице Николе Чупића", стр. 183.),

МЕЂУНАРОДНИ САВЕЗ АДВОКАТА — ЉУБ. В. СТЕФАНОВИЋ ЈАВНИ II 1'АВОЗАСТУИНИ К

Друштво Народа, оснивањем своје секције за интелектуалну сарадњу, оживело је мисао о стварању Међународног Савеза Адвоката. Идеја о том савезу појавила се још пре неколико година и сада се живо проучава могућност њенога остварења. У доба када се у нашој земљи ради на оснивању адвокатског савеза, пројект о Међународном Савезу Адвоката од најзамашнијег је значаја не само с обзиром на адвокатски ред, због утицаја који ће он добити у расправљању међународних проблема, већ нарочито с погледом на крупне интересе свих земаља светске констелације сила, који ће бити у питању. С тога ћемо у овом и у наредном броју „Бранича" изнети историјат идеје о стварању Међународног Савеза Адвоката и скицу предлОга његових статута. Тај ће се предлог статута изнети на претрес предстојећем међународном конгресу адвоката у Француској. После светског рата, који је пустошењем европских држава и својим неминовним кобним последицама задржао за дужи низ година и уназадио општу културу човечанства, Друштво Народа сгавило је себи у задатак да, поред расправљања акутних међународних проблема, проучи и сву величину зла што је рат нанео Интелектуалном Раду свих народа. У ту сврху Друштво Народа отпочело је најширу анкету, због чега је основало своју секцију за интелектуалну сарадњу. Још од свога првог састанка у августу 1922. год., та је секција ширила најуспешније своју делатност испитивањем узрока великог светског

катакизма ол. 1914.—1918. и проучавањем начина и средстава за отклањање будућих ратова. Велики број расправа и дела објављених од тада бацило је јасну светлост на узроке минулог светског рата, на стање у опустошеним земљама и на будући рад и утицај Друштва Народа у циљу зајемчавања светскога мира. Ту секцију Друштва Народа у ствари представља Париски Институт, који је основан иницијативом владе Француске Републике. Секција за интелектуалну сарадњу Друштва Народа пошла је од једне тачне констатације, да је за отклањање будућих сукоба неопходно потребна кооперација свих интелектуалнихредова, који би радили сваки у своме правцу на стварању опште светске хармоније и трпељивости, па следствено и на зближавању народа међународне заједнице. И сасвим је природно, да се у томе низу мисли појавила на првомместу замисао о искоришћењу за ту сврху једног од најутицајнијих и најугледнијих редова у свима земљама: адвокатског реда. То је био свакојако непосредни повод за рад на стварању Међународног Савеза Адвоката. Али је схватљиво да је, поред те карактеристике, замисао о том савезу још одмах добила и задржала и свој јасно изражени професионални карактер. На стварању тог савеза најинтензивније се ради у Француској, али смо дужни одмах напоменути. да се једновремено и независно од акције Друштва Народа појавила тежња за оснивањем таквог Савеза и у Белгији. Само је белгиска концепција тог савеза много ужа, јер би према њој он обухватио