Branič

Број 11. и 12.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 223.

само адвокатске редове: Белгије, Холандије, Француске и Енглеске. Међународна федерација адвоката требала је да буде остварена још у 1924. год. Међутим она није могла бити остварена тако брзо са чисто техничких разлога. Зато ће се у јулу ове године одржати у Француској, по свој прилици у Паризу, један припремни састанак адвокатских делегација свих земаља, на коме ће се претресати израђени пројекат савеза и донети дефинитивна одлука о његовом оснивању. Такву жељу усвојио је и нарочито подвукао и овогодишњи конгрес француских адвоката, одржан у јуну, у Лиљу. Задржавајући се на овом кратком историјату замисли о Међународном Савезу Адвоката, у даљем излагању изнећемо основне и главне одредбе израђеног предлога статута. У § 1. члана 1. тих статута предвиђа се оснивање Међународног Савеза Адвоката под покровитељством Друштва Народа, одн. његове секције за интелектуалну сарадњу, а у циљу: 1) да допринесе оснивању једног међународног судског реда, који би имао за задатак да се заједничким напором адвокатских редова у свима земљама, проуче законодавства и нравосуђа разних држава и пронађу средства која би омогућила њихово саображавање потребама међународног живота. 2) да се између чланова адвокатских организација свих држава одржавају односи, сталан контакт и измена мисли, у циљу развијања духа Правде и правне свести, како између држава, тако и између појединаца. 3) да се на пољу правне науке објављују рад и извршени напори Друштва Народа и да се све националне адвокатске

организације придруже акцији Друштва Народа за узајамно разумевање и разоружање духова. § 2. члана 1. најстрожије забрањује Савезу сваку акцију верске или политичке природе. По члану 2. одређује се Париз као место Савеза. Члан 3. предвиђа неограничени роктрајања Савеза. Члан 4. статута односи се на организацију Савеза. Према § 1. тога члана, Савез сачињавају националне адвокатске организације свих земаља, које буду примљене по испуњењу услова предвиђених у члану 10. и у § 4. чл. 4. статута. По § 2. члана 4. статута сваку земљу представљају у Савезу, било једна група, било савез разних адвокатских група, одн. удружења. § 3. чл. 4 предвиђа да ће Управа Савеза бити овлашћена да решава посебноо сваком тражењу пријема у Савез, када ових има више из једне земље, а моћиће дејствовати и на њиховом споразуму или уједињењу. По § 4. о сваком спорном и тежем случају Управа ће реферисати Савезном Конгресу, који ће доносити коначне и пуноважне одлуке. Према § 5. чл. 4. Управа Савеза може примати у Савез и поједине адвокате из оних земаља, у којима нема националних адвокатских организација, одређујући им према њиховом броју и њихова представничка права. § 6.: За оснивање Савеза довољан је приступ представника пег земаља. § 7.: Органи Савеза су: а) савет, управа и генерални секретаријат, и б) скупштине, односно конгреси. — НАСТАВИЋЕ СЕ —

0 АДМИНИСТРАТИВНОМ УГОВОРУ ') — Д-р ДАНИЛО Ј. ДАНИЋ ПРВИ СЕКРЕТАР ДРЖАВНОГ САВЕТА

У модерном административномправу најновијег времена, осећа се врло јасно једна тенденција, која на срећу може бити само радосно поздрављена, а то је тенденција испољена у пракси административних су-

дова, да се акта управне власти што више ставе под судску контролу. Једва треба и напоменути, да се ова алузија односи на административне судове у Европи, а нарочито на француске административне судове,

Ј ) Јавно предавање одржано у Адвокашском Клубу 19. новембра 1925. г. у Београду.