Branič

Страна 34

„Б Р А Н И Ч"

Број 2. и 3.

штву, која је, такође, од врло великог значаја. 5. И најзад, хипотека може да се независно од саме тражбине према §-у 930. Гр. Зак. на основу застарелости изгуби 1 ), те према томе логично је узети да ова по истом основу може и постати Из свега напред наведенога већ се види, ' I) Вид. такође Др. Л. Марковић: ст.р. 529.

да смо мишљења, да заложно право не сачињава никакав изузетак .из општих правила о застарелости и да је оно, као и остала стварна права, подвргнуто дејству одржаја, и да према томе наше позитивно право. као што смо то горе показали, допушта савесном држаоцу залоге или хипотеке да их прибави на основу одржаја у том случају, ако залагач није био сопственик дотичне ствари.

НЕКОЈ1ИКО ПИТАЊА ИЗ СТЕЦИШНОГ ПОСТУПКА СИМА Д. АЛКАЛАЈ лДВОКАТ.

I. Поверилачки одбор у стечају. Зак. о стец. пост. само у једној својој одредби говори о привременом поверилач ком одбору и то у § 150., поводом одлучивања о томе да се радња презадуженог продужи, ако би услед напрасног престанка постојала бојазан да се створи велика штета по стец. масу Како се нигде на другом месту у закону привремени поверилачки одбор не помиње, то се такав одбор може и одредити једино ради тога посла, т. ј. да да иристанак да се радња презадуженог продужи. 1 ) Поверилачки Одбор неограничени је пуномоћник укупности поверилаца и закон му сгавља у дужност многе функције које могу имаги јаког утицаја на развијање стечаја: тако, поверилачки одбор решава о давању издржавања презадуженому; он ставља своје примедбе на пријављења тражбине; одређује продају имања презадуженог; прегледа рачуне стараоца итд. Могу ли се тако важне функције давати и једном одбору за чије образовање нема никаквог законског ослонца већ могућност његовог постојања изводити по аналогији § 72. и из факта да га закон у једној својој одредби специјалног карактера спомиње? Наше је мишљење, да се без другог законског овлашћења иривремени поверилачки одбор може одредити само за решавање питања из § 150. стец. пост. а да све остале функције поверилач ког одбора припадају искључиво сталном поверилачком одбору, изабраном после рока за пријаву поверилаца и на начин прописан у § 72. ст. пост. . !) У противном смислу Др. Велизар Ј. Митровић : Стечајно право, стр. 200. ио коме се привремени одбор иоставља „ради свршавања хигних ц неодложних прслова."

Како се поставља привремени поверилачки одбор ? Поверилачки одбор — било привремени или сгални—пуномоћник је скупа поверилаца и према томе у првом реду повериоцима и припада право да одбор изаберу. 2 ) Само у извесним случајевима, лимитативно побројаним у § 72. стец. пост., суд може да одреди поверилачки одбор. Према томе, ако се укаже потреба да се одреди привремени поверилачки одбор, суд ће за ту цељ одредити кратко рочиште на које ће позвати све пријављене повериоце и на том рочишту изабраће се привремени поверилачки одбор а према прописима § 72. стец. пост. Да је ово наше мишљење гачно изводимо и из текста § 150. ст пост. који гласи: „са сагласијем привремено или постојано изабраног одбора повермтел>а , . ." Дакле одбор мора да буде изабран, а како се он бира речено је у § 72. стец. пост. и по овом зак. пропису има суд да поступи и кад се одређује привремени поверилачки одбор. И. Пријављивање у стец. масу тражбина утврђених иввршним судскии титулусима. Како су велики број оних, који су у своје време постигли принудно поравнање ван стечаја, сада пали и под стечај, појављује се пигање какоће се повериоци, чије су тражбине у нагодби пречишћене, пријављивати у стец. масу и морају ли они своје тражбине понова доказивати, или то после пречишћења у нагодби није више потребно. -) Противно: Др. В. Митровић ор. с|{. по коме сам суд одређује привремени поверилачки одбор из реда поверилаца чије је тражбине бранилац већ прц^ знас).