Branič

„Б Р А Н И Ч"

Врој "2. н 3.

ће, према самом законском тексту (§ 352. гсп., решити; § 354. гсп., решити) одлука бити у облику решења. Мотив законодавчев је вероватно било то, то је сматрао спор за полагање рачуна одн. пријем рачуна као споредан према спору о тачности рачуна, и решио да се он као споредан расправи решењем.') 2. Парница за полагање рачуна (тач. 1. §§ 351., 352. и 353. гсп.) 1. У опште. а) Суд ће решити је ли тужени, рачунодавац, дужан положити рачун или није (од 1. § 352. гсп.).б) Ако нађе да јесте, суд ће му наредити да у року од петнаест дана преда рачунопримцу, тужиоцу, рачун на признаницу. О томе ће извесгити и тужиоца (од 2. § 352. гсп.) Будући да је незадовољна страна власна изјавити жалбу Касационом Суду (§ 322. гсп.) има се тај рок од 15 дана рачунати од дана, кад то решењем постане извршно. в) Санкција ове судске одлуке састоји се у томе, што суд туженога, тужену страну, ако у остављеном року не положи рачун, ставља на просто захтевање иротивне стране у притвор, који траје све док рачун не положи, и што се на имање туженога ставља прибелешка или забрана. (§ 353. гсп.) ;! 2. Тужени је рачун положио. — Прво ваља расправити питање: какав треба да је тај рачун? Наш законик 4 ) не говори ништа о форми рачуна, те би се према томе могло узети да рачунодавац може дати рачунопримцу какав хоће рачун. Али би такав закључак био у противности са свима одредбама о рачунској парници који би тиме постали без значаја. Из недостатка законског прописа не може се извести, да тужени •) Тако и Несторонић стр. 46. Тако и наша судска пракса: 1. О. о. К. С. од 22. дец. 18ЗД, Вр. 6248. „Одлука због рачуна не расправљају се пресудом, него по смислу §§ 352, 354 и 356. гсп. решењем. (Иикетић, Грлђ Суд. Пост.) 2. О. о. К. С. од 30. окт. 1873. Бр. 3874. „треба ли неко да положи рачун о ортаклуку расправља се решењем према улуству Апелационог Суда. 3. У облику решења доносе редовно одлуку о т >ме наши нижи судови. 2 ) Несторовић стр. 46. 3 ) Несторовић стр. 46. "') По фран. закону рачунополагач треба да у свој рачун унесе увод, "у коме ће изнети из чега је постао рачунски однос. Потом сва примања и давања, и најзад рекапитулацију биланса, као завршетак рачуна, из кога ће се видети има ли каквог остатка, и коме на терет пада. (Несторовић стр. 47.)

може само форме радн поднети какав биле рачун, и тиме као испунити своју дужност. Јер би он, на тај начин, формално не само изиграо тужиоца на очиглед суда, и себе спасао репресалија је које закон предвиђа за немарне и тврдоглавне дужнике, већ би изиграо и целу гл. 12. нашег законика, која би тиме постала илузорна. Озбиљност законског наређења, важност коју судска решења морају имати, захтевају и озбиљност радњи парничара. Према томе, положени рачун треба да представља упоредо, детаљисано стање примања и давања онога, коме је н. пр. поверено управљање таквог имања или извршење каквог посла. Рачун треба да буде прави рачун. Сама, пак, ирирода рачунског односа одредиће и његову форму (фактичко питање). Према томе, ако поднети рачун неби одговарао тим погодбама, — Суд би могао, на захтевање заинтересоване стране, узети да рачун у ствари није положен, и на захтев тужиоца применити репресалије из § ^52. гсп. 5 ) Ако се деси случај да тужилац докаже постојање односа између њега и туженога за известан период времена, или за одређене предмете, и утврди да му је тужени дужан положити рачун за тај период времена и те одређене предмете, онда тужени мора такав рачун и положити. Не буде ли тако учинио сматраће се као да рачун није ни положио, те ће се моћи да примени § 353. гсп. 6) Питање је још: какав значај има исправно поднесени рачун? За практичаре је важно знати, да ли тужилац има права да на основу рачуна, који показује салдо у његову корист, тражи обезбеђење, или мож-

5 ) Несторовић стр. 47 48. |; ) Пример из судске прачсе: С. је доказао да му је 3. дужан положити рачун о заЈедничкчм пссловима око продаје пољопривредних сирава, извршене у времену од 1913. д > мобилиз шије 1914. По донетом судском решењу Б. је положио рачун, али не за то време, нити за ту врсту послова Тужилац сматрајући да, према овоме, тужени није рачун ни поднео, тражио је у смислу § 353. гсп. притвор туженога. Првостепени Суд га је одбно од тражења. По жалби тужиоца Касациони Суд је одлуком одглење од 29. марта 1923. год. Бр. 2592. поништио то решење са ових разлога: „Суд је погрешио шго је тужнлачку страну одбио од тражења, пре него што је оценио да ли су поднети рачуни за оно вргме, за које тужилачка страна тражи да се положе, односно за целу 1913—1914. гол. до мобилизације, - као и то : да ли поднеги рачуни одговарају рачуну о обављању лослова В. — ових пољопривредних справа, које су парничне стране ортачки продавале, или су то изводи текућих рачуна које је тужилачка страна имала код туженог Б., а који се не односе на њихов спорни однос, по коме рачун има да се положи.