Branič

Број 2. и 3.

„Б Р А Н И Ч"

да и извршење из имања туженог рачунополагача. По нашем закону тужени би могао за признату суму тражити само обезбеђење, а не и извршење. Јер би то било противно § 465 гсп. ')-) Рачун се има предати тужиоцу на признаницу § 352. гсп. 3. Тужени није положио рачун. (Санкције види 1 под 9.) Као санкција судске одлуке, по којој је тужени у законом року (15 дана од извршности решења) дужан положити тужиоцу рачун, долази § 353. гсп. Ако тужени рачун не положи „дозволиће се на прост.о захтевање противне стране прибелешка или забрана на имање његово, ,а он ће се ставити у судски притвор, који ће дотле трајати док рачун не положи." Овде се појављују два питања: а) За коју се сцму мора ставити прибелешка или забрана. Будући да о томе нема законског прописа г. Несторовић сматра у већ номенутој расправи (стр. 48/49.) да аналог о чл. 534. франц. грађ суд. пост. величину те суме треба да одреди суд, наиме, да не треба узети ону суму, коју тужилац наводи Разлог зато види у идеји, што не тре-ба допустити да тужилац забраном или прибелешком притисне цело имање туженога за баснословну суму — те да на тај начин безразложно онемогући за сваки рад. Ово, опет, зато што судска одлука несме да узме облик кинења. С тога, да се судија неће ни мало огрешити ако, по оцени свију околности, нађе да је тужиочево тражење претерано, и према томе га умери и сведе у границе вероватности. (стр. 49.) По нашем мишљењу овде треба правитм следећу разлику: аа) ако тужилац у тужби, којом тражи полагање рачуна, означи и разлику која се по његовом рачунању има појавити у његову корист, и ако тужени величину те разлике не оспори ни у одговору на тужбу, ни на рочишту, онда ту разлику треба узети као тачну, и за њену висину одобрити прибелешку или забрану. Ослонац за такво мишљење налазимо у 178 гсп., по коме се „она збића узимају за истинита која нису, и у колико нису од противне стране оспорена " бб) Ако, пак, тужилац ту разлику нигде не помиње али она буде од тужене стране оспорена, онда се има поступити по напред ') Несторовић стр. 48. 2 ) По фран. грађ. пост. тужилад има права да тражи наплату из имања рачунополагача за онолико, зз колико је овај себе задужио. (Несторавић стр. 48.)

наведеном мишљењу г. Несторовића. јер, збиља, не видимо другог начина да се ово гштање реши. Како ће у ком случају суд приступити тој оцени — фактичко је питање. б) Осим питања под а појављује се и питање о томе: када се тужени има ставити у судски притвор: да ли одмах чим надлежни суд буде о томе донео решење, или тек по извршности тога решења? 3 ) аа) Ако се пође са гледишта да судске одлуке не могу производити дејства, докле год не постану извршне, изузев случајева, за које закон другојаче прописује, и да тужени по § 322. гсп. може и на решење о притвору изјавити жалбу Касационом Суду може се доћи до закључка, да и решење о притвору мора прво постати извршно, да би тек по том постало снажно за произвођење дејства, дакле да се тужени тек по извршности решења има ставити у притвор. бб) Али ако се нође са гледишта да је и у овоме случају притвор мера обезбеђења, шта више и извесна принудна мера (траје докле год тужени не положи рачун) јаче од притвора иначе у нашем грађ. суд пост. онда се ово питање мора решити другојаче и аналогијом. По § 412. гсп. који говори о притвору као мери обезбеђења у случају дуга, дужник се има одмах притворити ако се за то испуне све прописане погодбе. По § 10., 11. и 414. гсп. дужник се одмах задржава од пута, ако се испуне законске погодбе Не чека се да решење о томе постане извршно. То је врло логично гледиште нашег закона. Наведеним средствима се ограничава слобода дужникова, односно он ње бива лишен. Да би такво ограничење слободе имало дејства, оно мора бити одмах произведено. Јер кад би н. пр. прво требало дужнику само саопштити решење о задржавању од пута, односно о притвору, и оставити га и даље у слободи док решење не постане извршно, онда задржања од пута у опште не би могло бити, а притвор би готово свагда могао бити осујећен. Међутим за случајеве ограничења слободе у нашем грађ. суд. пост. изречно је речено за задржање од пута у §§ 10, 11 и 414. гсп. да ће се одмах извршити, тако исто и да ће притвор из § 12. одмах настаз) Наша судска пракса: 1. Решење Беогр. Трг. Суда од 15. септ. 1924, год. Бр. 27,433 о притвору: „па кад исго постане извршно, писати извршној власти да по овом решењу поступи." 2. Решење Беогр. Трг. Суда од 3/4 23. Бр. 5286.'о притвору: „Градском Суду за град Београд и Чукарицу писати да ову одлуку •одмах изврши."