Branič

Страна 40

Број 2. и 3.

ти, али није речено шта ће бити са притвором из § 353. гсп. С обзиром на разлог, који смо дали у првом ставу под бб) ако према таквом стању ствар, од факта да закон у питању притвора из § 353. гсп. није јасан, пођемо преко факта да су слични случајеви у нашем законику (§§ 10, 11, 412. и 414. гсп.) решени на тај начин, што се ограничење одн. лишење слободе одмах допушта, онда, због истог законског основа, морамо доћи до закључка: да се и по § 353. гсп. тужени има одмах притворити — чим Првостепени Суд буде донео о томе одлуку — управо да се решења суда о томе има одмах да изврши. 3. Парница за пријем аоложеног рачуна и давање одговора на исти (тач. 2. § 351., 3.54. и 355. гсп). У овом је случају тужилац рачунополагач, т. ј. лице које је у конкретном случају дужно да положи рачун. Тужена страна је рачунопримац, лице коме се рачун има ноложити. Овде може бити два случаја: 1. Рачунопримац у опште не жели да прими рачун. 2. Рачунопримац је примио рачун, али не жели да да свој одговор. У тим случајевима суд има да реши: а) У случају под 1. да ли је тужени дужан примити рачун и на њега дати свој одговор. (тач. 2. § 351. гсп.) Ако нађе да је дужан суд ће му одмах (на рочипгту) предати рачун, који је тужилац дужан донети на рочиште. Тужилац је, управо, дужан донети рачун у два примерка. Суд оба оверава. Један предаје туженоме, један задржава (§ 354. гсп.) б) У случају под 2. суд има да реши је ли тужени дужан да одговори на већ примљени рачун (тач 2. § 351. гсп.)Ако нађе да јесте, онда ће; в) тужени, као и у случају под 1. бити дужан да за 15 дана од тога дана дЗ свој одговор. Одговор мора дати рачунодавцу (рарачунополагачу, тужиоцу), од кога ће добити признаницу. Ова се има чувати у Суду (§ 354. гсп). г) Санкција ових одредаба налази се у § 355. гсп. Ако се тужени за то време не изјасни да ли примљени рачун одобрава или неодорава, узеће се да га одобрава, и то било да се њиме рачунодавац измирује, или себе и рачунонримца задужује, т. ј. без обзира на то да ли нема салда, или га има, нли је он у корист рачунодавца или рачунопримца. Тиме положени, управо примље-

ни рачун добија силу потпуног доказа. 1 ) У том случају мора се сматрати рачунски спор као потпуно завршен. Јер се, будући да је тачност рачуна већ утврђена, не може више покретати рачунски спор о тачности положеног рачуна, о коме говоре §§ 356 и 357. грађ. суд. пост. IV. Рачунска парница о тачности положеног рачуна §§ 356. и 357. гсп. 1. Говорећи о врстама рачунских парница у одељку II. под 3. напоменули смо да се рачунски однос не мора пречистити парницом за полагање, одн. пријем положеног рачуна, већ да, ако рачунопримац није задовољан положеним рачуном, или рачунополагач добивеним одговором, долази и до другога спора, до парнице о тачности положеног рачуна. Интерес страна, што се налазе у рачунском односу, налаже да тај однос буде дефинитивно пречишћен. То у крајњој линији захтева правни поредак, 2 ) у чијем духу лежи да правни односи буду утврђени или ликвидирани. Говорећи о циљу рачунске парнице (од II. под 2.) истакли смо да се у односима наведеним у од II. под 1. а, б, и в може десити, да у току посла, или по свршеном послу, рачунопримац стекне право да од рачуно-полагача нешто потражује. Али се исто тако може десити да то правно потраживање има и рачунополагач. Обично због тога потраживања они ће бити побуђени да покрену рачунски спор, и то : ако је право потраживања на страни рачунопримца повешће он парницу за полагање рачуна; ако је, пак, на страни рачунополагача повешће овај спор за пријем положеног рачуна. Пошто тај спор буде завршен, може настати оваква ситуација: а) рачунополагач је поднео ра и ун, по коме су права обеју страна изравната т. ј. по коме ни једна страна нема од друге шта да потражује б) рачунополагач је поднео рачун, по коме рачунопримац има да прими што од њега т. ј. којим признаје рачунопримцу извесно правно потраживање према себи. в) рачунополагач је поднео рачун, по коме има он какво потраживање према рачунопримцу. Према поднетом рачуну рачунопримац може заузети овакав став:

1) Упореди Несторовић стр. 49. 2 ) Несторовић стр. 51,