Branič

Број 2. и 3.

„Б Р А Н И Ч

Страна 41

а) У сва три случаја (под а, б и в) он је .задовољан поднетим рачуном. У овом случају бива рачунска парница завршена, те и не долази до другог спора — о тачности рачуна. . б) Рачунопримац није задовољан поднетим рачуном, и то: аа) у случају под а. сматра да односи између њега и рачунополагача нису изравнати, већ да он, рачунопримац, има од рачунополагача шта да потражује. бб) у случају под б. што сматра да је његово потраживање од рачунополагача веће но што му овај поднетим рачуном признаје. вв) у случа[у под в што не признаје ону висину потраживања, коју је поднетим рачуном рачунополагач истакао у своју корист; или што му у опште не признаје какво потраживање према себи, или шта више, што сматра да право потраживања лежи на његовој страни. Као што се из овога види, рачунопримац сматра да рачун није тачан, већ да и даље постоје непризнате диференције између њега и рачунополагача. И ако по свршетку првога спора не дође између парничних страна до поравнања (§ 356. гсп.) у погледу непризнатих диференција, онда се мора повести спор о тачности гтоложеног рачуна — §§ 356 и 357. гсп. 2. Главно је питање: која страна мора да поведе тај спор — рачунопримац или рачунополагач ? О томе говори § 356. гсп., који гласи: „коме није по вољи рачун (§ 352) или поднесени одговор (§ 354), он мора за петнаест дана, од када је тај рачун (одговор) по судском решењу примио, ако се о томе с противном страном не би могао поравнати, тужбу суду поднети, захтевајући да противник рачун (одговор) уважи." Из овог законског прописа следује да тужилац у овоме спору, односно да тужбу у одређеном року, мора поднети онај, који је у опште покренуо рачунски спор. Дакле, ако је рачунска парница — у опште покренута спором за полагање рачуна, онда ће тужилац и у овом другом спору бити рачунопримац, који није задовољан поднетим рачуном. Ако је, пак, рачунски спо > у опште заснован парницом за пријем положеног рачуна, онда и овај други спор мора покренути рачунополагач, који није задовољан одговором рачунопримца на положени рачун, наиме који није задовољан приговорима изнетим у одговору. 1 ) 3. Спор се има повести у року од 15 дана од када је рачун нримљен (сл. из тач.

1) По Несторовићу стр. 52.

1. § 351. гсп.) или од дана кад је одговор примљен (сл. тач. 2. § 352. гсп.) Ако у томе року рачунопримац не поведе спор. онда се мора узети да је положени рачун тачан, зато што рачунопримац није у законом року истакао своје приговоре тужбом из § 356. гсп., чиме је прећутно признао тачност положеног рачуна. Ако у истом року рачунополагач, у сл. изтач. 2. § 351. гсп.. не поведе спор, онда се мора узети да је одговор рачунопримчев тачан, и да се њиме има положени рачун сматрати као измењен. Јер се мора узети, да је рачунополагач, не заснивајући спор, прећутно признао рачунопримчеве приговоре изнете у одговору на рачун, у колико је пропустио да их тужбом из § 356. гсп. оспори. По нашем схватању то би била санкција за пропуштање рока из § 356. гсп. 4. Односно питања: шта се тужбом из § 356. гсп. има тражити, г. Несторовић има право кад вели да је § 356. гсп., у погледу тога питања, нејасно стилизован. 1 ) Тачан одговор на то питање добиће се, ако се узме она стилизација тога §-а коју, исправљену, боље стилизовану, даје г. Несторовић. 2 ) Када би § 356. гсп., као што и јесте његов смисао, био овако стилизован: „коме није по вољи рачун или поднесени одговор, он мора за петнаест дана од дана, када је тај рачун (одговор) по судском решењу примио, тужбу суду поднети, захтевајући да противник одговор (рачун) уважи" онда би било јасно: 1. да се у случају из тач. 1. 351. гсп. тужбено тражење рачунопримца састоји у томе, да рачунополагач уважи његове приговоре, које он у погледу положеног рачуна истиче тужбом из § 356. гсп. 2. да је у случају и тач. 2. 351. гсп. тужбено тражење рачунополагачево у томе: да рачунопримац уважи положени рачун, т.ј. да се одбаце они приговори, које је у погледу положеног рачуна, рачунопримац истакао у своме одговору из § 354. гсп. 3 ) 5. Ослонац за такво мишљење 4 ) налази се у § 357. гсп , по коме је подижући тужбу: 1) рачунопримац дужан да на сваку тачку рачуна учинитачне и јасне примедбе, придржавајући се онога реда, који је у рачуну. 2) рачунополагач дужан да на сваку тачку одговора учини тачне и јасне примедбе, придржавајући се, аналого горњем, онога реда који је у одговору. Јер ће се, иначе, по § 357. гсп. смат-

1) Несторовић стр. 53/54.

2) Несторовић стр. 54.

3 ) Несторовић стр. 54.

Несторовић стр. 53,