Branič

,Б Р А Н И Ч"

Број 2 и 3.

рати за уважену свака тачка (рачуна одн. одговора на рачун) у погледу које тужилац не истакне никакав приговор. 6. Што се тиче поступка, по коме се овај спор има водити, §§ 356 и 357. не садрже икакве особите прописе. На против, по § 357. гсп. у свему ће се поступити као у обичној парници. V. Судска надлежност. 1. За рачунске парнице о полагању одн. пријему положеног рачуна. А. Апсолутна (стварна). — 1. Тужба којом се заснива рачунска парница спада у ред имовинско-правних тужби, јер се њоме има да заштити имовинско право. Тачније речено, она спада у ред облигационих тужби, будући да се њоме тежи реализацији тражбеног права, које једно лице има према другоме. Циљ је тужбе да се тужиоцу призна право, које он има према неком лицу, управо да се утврди дужност тога лица да тужиоцу има да поднесе рачун, или да поднети рачун мора примити и на њ' одговорити. Њоме се жели принципиелно да утврди нечије право или дужност, без обзира на имовинску вредност тражбеног односа. Дакле, будући је предмет спора у овом случају само признавање нечијег права, одн. утврђивање нечије дужности, — мора се узети да је предмет спора непроценљив. С тога је за расправу парнице због рачуна по § 27. под а. гсп., надлежан првостепени суд, и то: било првостепени суд као редован, или трговачки као нередован. 2. Како је трговачки суд првостепени суд са изузетном надлежношћу у погледу свих спорова, па и у погледу рачунске парниие, то ће се граница надлежности између те две врсте судова најбоље повући, ако се помене у којим ће се случајима изузетно парница рачунска расправљати пред трговачким судом, да би се тиме добило и правило када ће о њој решавати првостепени суд. 1 ) Трговачки суд ће бити надлежан у свима оним случајима, у којима однос, из кога може уопште настати рачунска парница, потиче из каквог трговачког посла, или је сам однос трговачки. Како овој расправи није циљ детаљно расматрање питања о надлежности судова, сматрамо за довољно, ако се позовемо на закон о устр. тргов. суда, на његове §§ 16., 17., 18. и 19., који о тим посллвима говоре. 3. Због једне одлуке Касационог Суда Парнице због рачуна настају већином из трговачких послова. С тога се у пракси те парнице по правилу извиђају пред трговачким, изузетно пред првостепеним судом.

коју ниже наводимо') задржаћемо се нарочито на једном трговачком односу, који често даје повода рачунским споровима —- на ортаклуку за почесне шпекулације с обзиром на судску надлежност (§§ 46. и 47. трг. зак.) Ми сматрамо да ова одлука нема ослонца у закону, и даје за расправу рачунских спорова, произишлих из ортаклука за почесне шпекулације, надлежан трговачки суд. Избрани суд је изузетан суд. С тога правила о његовој надлежности треба лимитативно тумачити. Не само да његову надлежност не треба проширивати на друге непредвиђене случајеве, ма колико они били слични онима из § 434. гсп., већ, и за саме предвиђене случајеве надлежност тога суда треба да остане строго у границама које је закон означио. Из § 434. гсп., види се да је закон огласио као надлежан избрани суд поглавито у случајевима, у којима има да се реше не правна, већ фактичка питања, она за чије се решење не тражи знање правне науке већ само здрав разум. 2 ) § 434. гсп., у својој тач. 5. предвиђа и надлежност избраног суда и за распре, које би се породиле о д е о б и ортака у почесним радњама (§ 47. трг. зак ) С обзиром на принципе, напред изложене, и овај пропис треба најуже тумачити Према њему и надлежност избраног суда простире се само на распре о деоби ортака у почесним радњама, а не и на друге распре, које могу из тог ортаклука проистећи. Избрани Суд би у том случају, ако ортаци неби другојаче уговорили, имао само да реши фактичко питање о начину деобе. Рачунска парница, настала између ортака, може да претходи деоби, али она као таква не представља деобу, већ један особени спор, који ни једним законским прописом није изузет из надлежности суђења трговачког суда. Па, будући да је избрани суд, у погледу ортаклука за почесне шпекулације надлежан само за распру о деоби, а не и за друге спорове, који могу из тШ" 1) О. о. К Суда од Бр. »кад је тужилац у тужби својој навео, да је између њега и тужених постојао ортаклук за почесне шпекулације,;и; да тражи полагање рачуна проистеклих из тог ортаклука, и када су и тужени признали да је изме^у њих, одиосно између туженог и тужиоца, постојао ортаклук за почесне шпекулације, па и тај суд нашао да је утврђено постојање таквог ортаклука између парничних страна, онда Суд није могао да наређује туженима полагање рачуна, већ је требао по § 49. гсп. по званичној дужности тужбу тужиоца да одбаци као ненадлежном суду упућену, пошто је по тач. 5. § 434. гсп. за расправуЈСпорова из ортаклука за почесне шпекулације, па и спора за полагање рачуна од стране ортака, апсолутно надлежан изборни, а не тај суд," 2 ) Перић-Аранђеловић стр. 169.