Branič

Страна 72

„Б Р А Н И Ч"

Број 4. и 5.

пуштено изнети један који је цитиран у бр. 349 тога часописа. У том случају француски Касациони Суд донео је овако образложено решење: „С обзиром на то, да су кривичне казне, предвиђене чл. 6. закона од 1865. г., применљиве само под условом предвиђеним у чл. 405. крив. зак. и да предаја постдатираног чека без претходног покрића, у циљу да се њиме постигне ослобођење од једне обавезе, не представља само по себи преварни маневар у смислу чл. 405. крив. зак. Касациони Суд ништи решење, тога суда игд." Са малим изузетком сви нови законици о чеку повлаче разлику између издавања чека без покрића, које по другим околностима нема елемената кривичног дела и издавања чека без покрића, које те елементе садржи. Тако је и најновији француски закон од 2. августа 1917. год. у своме чл. 2. предвидео да се издавање чека без покрића, у хрђавој намери, казни затвором оа; 2 месеца до 2 године и новчаном казном, а казни се, као и раније, као превара, по чл. 405. крив. зак., ако се стекну сви битни елементи за постојање тога дела. Из редакције те законске одредбе види се, да француски закон под извесним условима издавање чека без покрића предвиђа као засебно кривично дело. Ти услови су: несавесност издаваоца чека, тј. његова рђава намера и недостатак претходног и расположивог покрића. По себи се разуме, да би по нашем закону као трећи елеменат за постојање дела преваре било оштећење притежаоца чека. С погледом дакле на све напред изложено, као и на то, да по нашем закону издање чека без покрића не представља кривично дело, издаваоци таквих чекова не би могли бити чињени одговорним ни суђени по начелу „пи11а роепа зше 1е§е", сем у случајевима код којих, према свима другим околностима, постоји дело из § 251. к. з. Према томе и код нас, као и у законицима других земаља, заблуда издатеља чека, који је мислио да је код трасата имао покрића, а међутим га је исцрпео, није кажњива.

Савесност гезр. несавесност издатеља чека, фактичка су питања. По готово општем становишту усвојеном у разчим законима постдатирање чека не цени се по датуму, већ по дану стварнога издања. Из свега излзженог изилази, да постдатирање чека са знањем његовога притежаоца теоријски не представља кривично дело са разлога, што трасант тиме није овог одржавао у заблуди да је чек покривен, док стварно то није, и тиме га навео да учини нешто на уштрб свога имања. Притежалац у таквом случају није ни преваром, ни лукавством, ни лажним представљањем или изопачавањем истине доведен у заблуду и у њој одржаван, већ је готово по правилу свестан да таквим чеком замењује исправу о зајму. Па кад наш кривични закон не предвиђа засебно кривично дело за издање чека без покрића, онда се наши судови за са.да имају у главном ослањати на трговачки узанс. Напред је изложено, да у узансу Београдске Берзе о чеку постоје одредбе у чл. 51—64. У последње време поједине банке у великим светским центрима дају чеку својим операцијама донекле вид кредитног оруђа. Банке дају зајмове на чекове, нпр. чек у фунтама заложи се и цигну се динари или која друга валута. Наши судови према свему морали би се држати код расправљања питања о покрићу чека не само наших трговачких узанса, већ и доктрине и страних законодавстава о чеку, тежећи да своје одлуке саобразе савременим потребама економског саобраћаја и принципима науке. Ваља, најзад, истаћи, да и пројекат закона о чеку, који је израдило Министарство Правде, не одговара свима овим условима, јер је израђен према пројекту усвојеном на Хашкој Конференцији од 1912. год., који не садржи најновије измене унете у доцнијим законима европских земаља. Желети је, да и Министарство Правде и Народно Представништво те важне консидерације имају у виду при доношењу чековног закона.

О ОДУСТАНКУ ОД ПАРНИЦЕ БОР. А. МИЛОЈКОВИЋ СУДИЈА БЕОГРАДСКОГ ТРГОВАЧКОГ СУДА 1

У оаште: О одустанку говори само §. 143, гр. пост., који у редовном поступку предвиђа одустанак:

!) Пошто у овој расправи у теорији и пракси местимице је одступано од мишљења које влада, радовали би се да будемо допуњени и исправљени.

као једностран акт, ако је дат до момента предаје тужбе туженом, 2. као двостран акт, везан за „саизволење" туженог, после предаје тужбе туженом на одговор. У првом случају за његову важност до-