Branič

Страна 124

.БРАНИ Ч"

Број 7. и б.

ЈЕДНА КОЛИЗИЈА ЗАКОНА — Поводом установе финансијско-правних заступника ЉУБ. В. СТЕФАНОВИЋ АДВОКАТ

Предлог закона о непосредним порезама предмет је јаког интересовања и изазвао је оправдане замерке објективне критике. Али је крај свих коментара и критика, којима је законодавац тим предлогом дао повода, важно истаћи, да је он сасвим оправдано узбудио цео адвокатски ред. Не упуштајући се у излагање празнина и недостатака тога предлога са гледишта рационалности финансијских начела која је он усвојио и његовог техничког извођења у примени, о којима је у јавности и, до сада у нашим парламентарним круговима било довољно речи, ми ћемо овом приликом само истаћи његову колизију и неподударност са Законом о јавним правозаступницима и штетне последице једне законске новине, која се њиме санкционише. Та штетна новина, предвиђена тим законским пројектом, која уједно представља и један неоспорно врло опасан преседан, налази се у алинеји 7. и 8. чл. 115. истог пројекта. Та одредба гласи: „Као пуномоћници са уредним пуномоћијем или са опуномоћавањем пред Пореским Одбором могу се јављати за пореског обвезника, само адвокати или овлашћени финансијско-правни заступници. Финансијско-правни заступници могу бити само она лица, која су свршила (дипломирала) правни факултет и служила најмање 6 година у пореској струци, а у противном, ако су служила испод 6 година, само ако имају положени стручни испит. Допуштење за вршење финансијскоправног заступништва издаје министар финансија по саслушању Генералне Дирекције Непосредних Пореза. Финансијски правни заступници могу водити спорове по овоме закону и пред управним судовима". Као што се види, овом се законском одредбом ствара једанновред, финансијско-правни заступници, који се подиже на степен адвоката. Без оних потребних квалификација, без услова које закони свих земаља предвиђају и у интересу државе, и у интересу појединаца, ствара се дакле један сталеж и изравњава са јавним правозаступницима, за које је, сасвим оправдано, законодавац предвидео читав низ тешких, али и потребних и умесних обавеза и дужности. Ово изравнавање финансијско-правних заступника са

адвокатима не може се правдати ни начелно, ни са гледишта какве изузетне целисходности, када се има у виду довољан број адвоката у земљи, као и то, да ти финансијски правни заступници немају адвокатског испита, ни опште практичне спреме, која је неопходно потребна за вођење правних послова. Не може се стати на гледиште, да је довољно упознати се са законом о порезама па заступати пред нижим и вишим административним властима и, нарочито, пред управним судовима. За то је неопходно потребно доктринарно и свестрано образовање, теоријско и практично познавање закона. Та спрема, која се тражи од адвоката, поглавито је потребна у заступању код управних судова. Гаранцију за испуњење тог услова пружа адвокатски испит. Установити ред финансијских правних заступника не везујући њи- хово наименовање за полагање адвокатског испита, било би двојако штетно: а) признала би се и адвокатима и тим новим заступницима иста права под различитим условима, много тежим за једне, а лакшим за друге, што би значило пореметити неоспорно потребну и правичну равнотежу, у корист једних, а на штету других, и б) створио би се један нов ред, без довољне спреме и гаранције, како у интересу државе, тако и појединаца, и што је најглавније, без одговорности за његов рад. Једна морална страна у овом питању наметања неких нових стручњака, којим се вређа и сам углед адвокатског реда, од не мање је важности. Јер, ако би се у начелу усвојио принцип садржан у чл. 115. предлога закона о непосредним порезама, природан би закључак био: неспособност адвоката за вршење правних послова. Зар је потребно поред законом признатих стручњака за вођење свих правних послова, адвоката, стварати и неке нове стручњаке? Ако би се стало на такво гледиште, онда би таква законска инкохеренција одвела до чудних закључака и недогледних последица. У том случају не би било никаквог разлога, да се одмах за овим не установе нови заступници и заступнички редови и у царинској, полицијској, санитетској струци, или у ресорима: аграрне реформе, шума и руда, саобраћаја и т. д. Све те струке, и сви ти ресори, имају такође своје специјалне законе, као и по-