Branič

Број 9. и 10.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 185

следника, сва спорна пигаља путем парнице расправила; а која ће сграна имати да води ту парницу то се унапрел, не зна, док о томе не буде обавештена решењем неспорног Судије, који ће стабију страну и упутити на вођење парнице с обзиром на Чл. 2 тач. 7. неспор. правила. 3) Што је у допуњеном Чл. 92а неспор. правиаа прећутно речеао, да се такве и сличне парнице вобг у означеном року само „по извршности" тога решења Судије за неспор. дета којим он упућује стабију страну на парницу, то овај разлог важи и овде: у примени § 482 гр. з. и Чл. 59. Уредбе. Да је ово гледиште Касачионог Суда правилно види се и из прописа Чл. 8 и 10 неспор. правила, где се предвиђа да се на сваку одлуку — решење — Судије за ваипарнична дела незадовољна страна може жалити Касационом, а сада Апелационом Суду, и то у оном року и онако како је то прописано у §§ 322 и 323 гр. пост. И, како је због овога неизвесно, када ће то решење неспор. Судије о упућену на парницу постати извршно, онда је самим тим и онај ранији преклузивни рок од 6 месеци из § 482 гр. зак. стварно био постао беспредметан — § 116 грађ. пост. у вези Чл. 92а неспор. правила. Према свему овоме, и у случају питања о року за застарелост поднешене тужбе због поништаја саопштеног тестамента има се тај рок ценити само с обзиром на Чл. 59 пом. Уредбе и Чл. 92а. неспор. правита од 1922 г., пошто се претходно извиди: када је то решење судије за неспор. дета о упућењу на парницу постало извршно, те да би се по том могло правилно оценити: је ли тужитац у остављеном му року, по извршности решења судије за неспор. дета, своју тужбу за поништај тестамента поднео или није, пошто је претходно већ употребио онај рок из § 482 гр. зак. у вези Чл. 59 Уредбе о убрз. рада. Разлог за овакво своје гледиште, Општа Седница Касационог Суда нагсази још и у томе факту, што је поменути Чл. 59 Уредбе доцнији законски пропис и да је у Чл. 62 истеУредбе изречно предвиђено да сви њему противпи ранији прописи престају важити; а и из „мотива" Комисије за израду поменуте Уредбе јасно се види намера: да се скраћеним роком, предвиђеним у Чл. 59. Уредбе и роком из Чл. 92 а. неслор. правила од два месеца, једном стане на пут дотадашњим штетним одуговлачењима у судском поступању у погледу оглашавања важности тестамента, и да се за свагда отклоне оне, у пракси тешко изводљиве и неједнако примењиване раније одредбе о томе питању, где није било јасно да ли се тужба подно-

сила по извршности решења судије за неспор. деча или пре извршности и где су рокови при том били разнолики т. ј. од 8 дана до шест месеци — § 116 гр. п. и § 482 гр. з. На оснозу свега изложенога и тач. 1. § 16 Зак. о Устројству Касационог Суда и Чл. 63. Уредбе о убрзању рада, Општа Седница Касационог Суда, ради једнообразности у примени Закона по овом питању, доноси своју Начелну одлуку: „1) Да је рок за изјашњењг незадовољном лицу код Судије за неспорна дела за поништај тестамента 8 дана од дана саопштења тестамента; 2) да у случају сукоба права тестаменталних и других наследнака, Судија за неспорна дела има слабију сСпрану својим решењем да упуши на парницу коју ова има повестч у року од 2 месеца, а који се рок има рачунати од извршност I тога решења\ 3) да се рок за застшрелост подизања ове Гпужбе због поништшја тестамента после учињгне изјаве у року од 8 дана по саопштењу код неспорног Судије о незадовољству са тестаментом, има ценит-и само с обзиром на Чл. 59 поменуте Уредбе и Чл. 92 а. неспор. правила". Ова је одлука, као начелна, обавезна како за Општу Седниду и сва одељења Касационог Суда, тако и за све ниже Судове. Ог. Јан. Јовановић Када на меници није означено место плаћања, у коме се случ тју место акцептанта има узети за место плаћања, онда по §46. грађ. суд. пост. тужитељу стоји на вољи који ће од надлежних судова изабрати да му спор пресуди. Примедбе Одељења Касац. Суда од 29-11926 г. бр. 726 којимаје поништено решење Београдског Трговачког Суда Бр. 42505: Погрешио је Трговачки Суд што је Поверилачку Банку одбио од тражења осуде њенога дужника Ј. П. као одтражења упућеног ненадлежном суду с погледом на § 34 грађ. пост. са разлога што на меници није означено место гпаћања, па се у том случају за место плаћања има узети место акцептанта које је у конкрегном случају Куршумлија. Када је Поверилачка Банка, у акту тражења заоране Бр. 38910 и у акту поновног тражења забране навета да се њен дужник сада начази у Лазаревцу, дакле на територијалној надлежности Трговачког суда, а по § 46. грађ. пост. ако су више судова за један случај надлежни, тужитељу стоји на вољи који ће од ових изабрати да му спор пресуди, онда је трговач. суд погрешно одбио Поверилачку Банку од њеног тражења као