Branič

Страна 186

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и10.

од тражења упућеног ненадлежном суду, јер у оваквим случајевима поверипац може да бира коме ће од више надлежних судова тужбу дати. Ог. Јан. Јовановић Суд не може одбити повериоца од тражења забране по писмену поднетом у препису потврђеном код полициске власти, зато што се из писмена не види да га је дужник својеручно написао, пошто по § 200. грађ. суд. пост. подносигељ исправе није дужан да исту у оригиналу прилаже. Одел>ење Касац. Суда од 30-1-26 г. бр. 823, поништило је решење беогр. прв. трговач. суда Бр. 47001, са овога разлога: Када је молилац тражио забрану по писмену поднетом у препису потврђеном код полицијске власти, онда је суд погрешио што је молиоца одбио од тражења ове забране само са разлога: што се из поднетог писмена не види да је пно од дужника својеручно написано и потписано и да тиме заиста испуњава услове из § 192 грађ. пост. Ово је суд погрешио стога што по пропису § 189 грађ. пост,, то што долази поднето писмено јесте потпун доказ противу онога који је издао, у колико је оно признато, или у случају одрицања, у колико истинитост његову подноситељ дохазао буде, а по пропису § 200 грађ. пост. подноситељ исправе није дужан да исту у оригиналу притаже, но је може и у овереном препису приложити; па кадатостоји онда суд није могао по званичној дужности улазити у оцену питања да ли су дужници својом руком писмено написали и потписали; јер суд овде где се о забрани решава на једнострано тражење самога повериоца, не би био у могућности да то са сигурношћу оцени када је и оригинал поднесен, јер и у том случају може бити у питању да ли је то писмело, означело као оригинал, дужник заиста сам написао. Таквој оцени суда може бити места тек у случају ако би дужници писмено оспоравали било по форми било односно истинитости његове. Ог. Јан. Јовановић За расматрање акта кривица по делима из зак. о шумама, која подлеже суђењу пороте, надлежан је по Чл. 37. уредбе о убрзању рада код судова Касациони, а не Апелациони Суд. Одељење Касац. Суда вратило је првостеп. суду нерасмотрена акта кривице В. А., опт. због дела из Чл. 111 зак. о шумама, да суд поступи по ранијем наређењу овога одељења, без обзира на то што је ово дело извршено у времену непријатељске окупације и што је пресуду донео поротни с\д, и да акта

ове кривице по жалби држав. тужиоца пошал>е на расматрање надлежном Апелационом Суду, пошто по Члану 37. Уредбе о убрзању рада, пресуде по делу горосече расматра у другом и послелњем степену Апелациони Суд, а не Касациони. Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је дао следеће противразлоге: Како Апелациони Суд сматра да није надлежан за расматрање пресуде ирвостепеног суда по овој кривици, прво зато, што Чл. 37 Уредбе о убрзању судског рада одређује надлежност овога суда само за пресуде односно решења судије појединца, по делима горосече, а затим с тога што је овде у питању пресуда поротнога суда, чије су оцене фактичких питања дефинитивне, док се, међутим, Апелациони Суд по своме устројству као судски може упуштати не само у празна већ и у фактична питања; па како је за расматрање поротних пресуда и по Чл. 37 зак. о пороти, који поменутом Уредбом није укинут, нити измењен — надлежан Касациони Суд, то Апелациони Суд не може усвојити горње примедбе одељења Касац. Суда. Општа седница Касац. Суда од 281-1926 г. нашла је да стоје поменути протшвразлози, јер одговарају закону а речене примедбе одељења К. С. не стоје те их је одбацила и препоручила му да поступи даље по закону. Ог. Јан. Јовановић Код примене закона о јавним водама и њиховој употреби од 26. децембра 1878. и закона о регулисању употребе вода од 18. децембра 1905. г. у јужним крајевима Србије, судови су дужни да цене, где се односни случајеви појаве: да ли је по прописима турских закона једна парнична страна имала права користити употребу воде на туђој привредној земљи, њоме наводњавати своју земљу, па следствено и да цени: да ли та парнична страна није стекла сходно Чл. 47 зак. о водама право употребе воде пре ступања на снагу и исто одржала по закону о водама § 2. у вези § 10. грађ. зак. Одељ>ење Касац. Суда примедбама својим од 30.-1.-1926. г. Бр. 703 поништило је пресуду Скопљ. Апелац. Суда Бр. 1124. саових разлога: Право за употребу воде из токова јавних вода признато је и регулисано у закону о јавним водама и њиховој употреби од 26. децембра 1878. г. и законом о регулисању и употреби вода од 18.-XII.-1905. г. Право на одвођење воде „долапом" из реке Ибра ради наводњавања баште чија се