Branič

Страна 120

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—12

неколико исправљена и свима новчаним заводима стављено је у дужност да уз сзаку мениду морају имати и есконтну листу. Но, узгред буди речено, и овај Правилник није примењен у пракси. VIII Остаје још питање: да ли приватна лица треба да пишу есконтну листу на случај уговореног интереса друкчијег него законског? У осуству законских прописа, а у духу општих правних принципа и трговачких обичаја које смо довде изложили, ми мислимо:

да и приватна лица треба да пишу есконтне листе и да им ништа не стоји на путу да то учине. Па не само то него би било неправда лишити их тога права. Овде кажемо неправда зато што се та забрана не би могла мотивисати ни једним законским прописом. Пракса је то решила у овом смислу у коме смо ми изложили и изнели оправдање са гледишта права.*)

Верујемо да ће се са основном идејом, која чини предмет ове наше потпуно самосталне и ориганалне расправе, сложити и они, који се у појединим фрагментима и споредним питањима не слажу с нама.

Трговински уговор са Немачком и ауторска права по Бернској Конвенцији, Д-р Милан Бартош доцент Университета.

Остављајући на страну наговештавања Српског Грађанског Законика од 1844. г. (§ 720.) о томе да ће се једном Уредбом решити питање о заштити ауторског права, ми смо у предратној Србији све до рата у позитивном законодавству налазили једино одредбе у трговинским уговорима закљученим између Краљевине Србије и Француске Републике да се Србија обавезује да у најкраћем року уведе заштигу ауторског права. И ако је то свечано обећање дато први пут још 1884. г. до његовог испуњења све до рата није дошло. Први пут у Србији ауторско право загарантовано је општим југословенским законом о штампи од 6. августа 1925. г. (чл. 17). Ту се признаје искључиво право умножавања и то право закон квалификује као право својине. Оно траје 25 година после смрти творчеве у корист његових наследника и повреда даје оштећеноме право на накнаду штете у редовној парници. Одмах ће поставило питање да ли се тиме штити у Србији само ауторско право дела објављених у нашој држави или свих дела ма где објављених. Ми верујемо да чл. 17. има један широки смисао. Он није предвидео никакво ограничење. Отуда он пружа потпуну заштиту свих дела на која се односи закон о штампи без обзира да ли су у питању дела објављена у земљи или ван ње. Такво стање правно је постојало све до 27. децембра 1929. г. кад је закон о заштити ауторског права од 26. децембра 1929. г. у своме §-у 2. поставио нарочити услов реципроцитета за заштиту дела пореклом из иностранства. Без обзира да ли је тачно горње решење (за које ми верујемо да је тачно) или ре-

шење по тенденцији т. з. територијалног дејства Закона о Штампи (Закон се односи само на дела објављена у Југославији), десила се једна правна компликација. 20. децембра 1927. г. објављен је закон од 17. децембра 1927. г. о рагификацији уговора о трговини и пловидби између наше Краљевине и Немачке. Тај уговор закључен је у Берлину 6. октобра 1927. год. У њему стипулисано је у чл. 28: „Уговорне стране споразумеле су се да, у циљу давања заштите на пољу литерарне и уметничке својине, примењују одредбе ревидиране Бернске Конвенције од 13. XI 1908. год.". Компликација се појавила отуда што је уговор са Немачком одмах ступио на снагу док Бернска Конвенција код нас није ни публикована све до данас и ако је, по званичном саопштењу, тек ових дана ратификована. Отуда појавило се питање у каквом су положају немачки држављани чија су ауторска права повређена у међувремену између ступања на снагу трговинског уговора и ступања на снагу југословенског Закона о заштити ауторског права. То питање морамо посмаграти посебно у три хипотезе, али ипак његово решење зависи од једног начелног питања. Поставл^а се питање да ли је Бернска Конвенција о заштити ауторског права постала интвгрални део Закона о трговинском уговору са Немачком. Сигурно је, да јесте. Е онда се питање поставља да ли ће судови бити позвани да примењују ту конвенцију у односима између немачких држављана и наших, и ако она није објављена. Правило је да један закон има обавезну силу једино и