Branič

Број 7—10

,Б Р А Н И Ч"

Страна 95

мосталности појединих учесничких радња. Истина је да, кад се дело остварује сарадњом више лица, ова могу имати разне улоге. У § 34 к. з. не одређује се ни појам учиниоца нити саучиниоца у делу; за обоје су меродавни прописи у појединим кривичним делима. Према томе учинилац је онај који оствари биће кривичног дела, а саучиниоци су они који то учине заједнички. Али за то закон има нарочите одредбе о другим учесницима у делу који непосредно не остварују биће кривичног дела већ. у истом на други начин садејствују, а то су подстрекачи и помагачи. Строго примењена теорија самосталности појединих учесничких радња, искључила би ово разликовање. Али практичне потребе наређују да се сваком учеснику да име које одговара његовој улози у извршењу кривичног дела. Став I § 34 к. з. говори о подстрекавању. Ово постоји кад ко другог умишљено наведе или подстрекне да учини кривично дело. Према томе за подсгрекавање се тражи следеће. 1) Да је подстрекач умишл>ено радио. Појамно, могуће је и нехатно иодстрекавање на одређено кривично дело. Да ли ће се оно казнити то је једно чисто криминално-политичко питање које сваки законодавац има да оцени према потребама односне заједнице. Наш законодавац је сматрао, очевидно у жељи да што више ограничи број нехатних дела, да би кажњавање нехатног подстрекавања било нецелисходно. Према томе подстрекавање мора бити увек умишљено. Да ли је у даном случају подстрекач делао умишљено треба оценити по општим прописима о умишљају — § 16 к. з. С обзиром на то могуће је подстрекавање са евентуалним умишљајем. Није потребно да је подстрекач желео дело; довољно је ако је он био свестан могућности дела па је, и поред тога, пристао на то, радио. 2) Да је подстрекач изазвао одлуку код другог лица да учини кривично дело. Из овог следи да нема подстрекавања, по овом ставу, ако се.учинилац већ раније био одлучио да изврши дело. Подстрекавање оног који је ,,1аш аНаз ГасШгик", ако се подстрекава на злочин, могло би се казнити по ставу II § 34, у колико не би било места примени ст. II § 32 к. з. о неподобности предмета, неподобности која повлачи некажњивост покушаја. С друге стране овакво подстрекавање може прећи у помагање, па би се исто могло казнити по ст. III § 34 као интелектуално помагање. Подстрекнути мора радити умишљено, јер ако би он поступао нехатно или без икакве виности, сматрао би се као умишљени учинилац, по ст. V § 34. к. з.

3) Да се подстрекачева радња односи на извршено дело. Подстрекавање, по овом ставу, није кажњиво, ако је остало безуспешно. Безуспешно подстрекавање могло би се казнити само по ст. II и то само онда ако се подстрекавало на које злочинство. Из тога излази да је, по нашем закону, покушај подстрекавања на извршење преступа увек некажњив. Као и у питању нехатног подстрекавања, законодавац је сматрао да не би било, с гледишта криминалне политике, целисходно кажњавати и покушај подстрекавања на извршење преступа. Из ст. I излази да се подстрекач може казнити само за онолико колико је радња извршена; следствено, ако би подстрекнути кривично дело само покушао, подстрекач 6и се могао казнити само за тај покушај. 4) Да је подстрекнути извршио дело на које је био подстрекнут. Из овога излази да подстрекач одговара само за оно што је хтео и колико је хтео. Према томе, ако подсгрекнути учини више но је био подстрекнут, подстрекач неће бити кажњив за тај вишак. За екцес извршиоца подстрекач је дакле редовно неодговоран. Ако је, на пр., подстрекач подстрекавао на тешку телесну повреду а извршилац је извршио убиство, подстрекач ће бити одговоран само за тешку телесну повреду. — Али ако је из дела подстрекнутог настала тежа последица но је била умишљена, а за исту закон предвиђа оштрију казну, питање је да ли ће и подстрекач одговарати за насталу тежу последицу. На овакве се случајеве има применити пропис § 17 к. з. За ову тежу последицу извршилац ће бити одговоран само онда, ако се то има приписати његовом нехату. Ми смо мишљења да би се по овим начелима имала оценити и одговорносг подстрекачева. Например: А подстрекне Б-а да ошамари Ц-а, што Б и учини. Услед овог шамара Ц изгуби слух. Ако се Б-у може уписати у нехат тежа последица, он ће за њу, по § 17 к. з. одговарати. У овом случају Б би одговарао за тешку телесну повреду а не само за реалну увреду. Ако би се и Ц-у могао приписати нехат, он би такође одговарао за подстрекавање на тешку телесну повреду. Напротив, ако тога нехата не би било, он би био одговоран само за оно на што је умишљено подстрекао, за реалну увреду. По истим начелима казниће се подстрекач у случају тзв. „аћегаИо Јс1из". А подстрекне Б-а да убије Ц-а; Б промаши и убије Д-а. Питање је да ли ће А одговарати за стицај покушаја убиства и нехатног убиства. У науци је питање врло спорно. Ми држимо да би А и у том случају одговарао за стицај пом. кривичних дела, ако је нехатно поступао. Његов би нехаг