Branič

Страна 152

„Б Р А Н И Ч"

Број 11 — 12

Петар одрече тога свога права, или се поравна односно њега са Јованом, онда ово одрицање и поравнање не утичу на право 'Павлово и Стеваново. Они ипак могу побијати оно отуђење. Али ако Јован пребије са тражењем Петровим своју тражбину према Петру, онда то пребијање дејствује и према Павлу и Стевану, јер је овде противник побијања (Јован) губитком своје тражбине према Петру одиста жртвовао своју имовину (Ваг1бсћ-Ро11ак, стр. 1065). Побијање к^д се отвори стечај § 19. § 36 стечајног закона наређује у колико се могу даље остваривати захтеви за побијање које су стечајни веровници раније били покренули. Намирење или обезбеђење које је један веровник стекао побијањем пре отварања стечаја може се, ако се над имовином дужниковом отвори стечај, побијати по наређењима стечајног закона. 1. Ако је дужник пао под стечај, а његови су веровници пре пада под стечај остваривали захтеве побијања појединих правних дела тога дужника, онда даље остварење тих захтева може тражити, док стечајни поступак траје, само управитељ стечајне масе — § 36 стечајног закона. 2. Ако је пак један веровник стечајног дужника пре отварања стечаја над имовином овога дужника остварио захтев за побијање и тиме стекао обезбеђење над имовином, која је била до тога правнога дела, које је побијено, стечајнога дужника, или је из те имовине, пре отварања стечаја, био измирен, онда се, по отварању стечаја, то намирење односно обезбеђење може побијати, ако постоје услови зато, по наређењима стечајнога закона (§§ 28-31). На пр. Петар је платио, и ако је обуставио плаћања, један свој дуг Павлу којему још није приспео дан плаћања (§ 31 бр. 1 стеч. зак.). Поверилац Петров Никола побије ово плаћање и намири се из онога, што је Петар платио Павлу. Сад Петар падне под стечај. Ако се утврди да и Николиној тражбини у време побијања није био приспео дан плаћања а знао је да је Петар обуставио плаћања, онда се и његово намирење из имовине Петрове може побијати. И у овом случају имамо непосредну чинидбу из имовине стечајног дужника. Јер, каже Ваг1зсћ-Ро11ак, стр. 1066, овде се гаси један дуг стечајног дужника (према Николи) тиме, што се једно смањење имовине стечајног дужника (намирење дуга Павлу) проглашава да је без дејства (§ 1 пројекта) према Николи. Смањење имовине стечајног дужника употребљава се дакле

посредно, чинидбом противника побијања (Павла) — враћањем примљеног намирења — за гашење једне обавезе стечајног дужника (према Николи), постоји дакле једна правна радња, и ако није радња стечајног дужника, која се тиче његове имовине. У стечајну масу унеће се онда оно, што је намирењем Николе изашло из имовине стечајног дужника (§ 38 став 1 стеч. зак.). Забележб! тужбе за побијање. § 20. Онај који побија може, када побијање врши тужбом, захтевати код парничног суда, да се тужба забележи у књижне улошке код којих извршење тужбенога захтева изискује упис у тим улошцима. Та забелешка има за последицу да пресуда, донесена по тужби за побијање, вреди и против оних особа, које су посде забелешке стекле књижна права. Ако је на пр. тужбом за побијање тражено да се поништи пренос својине непокретности, који је дужник извршио и да се својина натраг пренесе на дужника, онда, ако је тужба забележена у земљишну књигу, и ако се пресуди у корист захтева за побијање, дејство те пресуде простире се и на лица, која су после те забелешке стекла на пр. хипотеку на дотнчну непокретност. Пренос својине на дужника натраг извршиће се без обзира на ту уписану хипотеку, т. ј. она ће се избрисати. Пошто у Србији још нису уведене земљишне књиге то овај пропис §-а 20 нема значаја за Србију. 14 ) Завршна и последња наређења. § 21. Овај закон ступа у живот кад се обнародује у Службеним Новинама, а обавезну снагу добија по протеку месец дана од дана његовога обнародовања. Могућност побијања правних дела оцењиваће се по прописима, који су важили у време предузимања правног дела; но наређења овога закона о могућности побијања примењиваће се и на сва она правна дела, која су била предузега после дана којега

14 ) Можда би се и у Србији могло поступити овако: дужник Петар пренео ]е своје непокретно добро на Стевана у намери да оштети свога повериоца Николу. Никола тужи Стевана ради побијања овога преност и издејствује да се подизање тужбе забележи у интабулчционој књизи на име Стеваново. После ове забелешке стави Стеван интабулацију на то добро у корист свога повериоца Павла. Ако се пресуди да прен с својине на Стевана нема дејства према Николи, онда ће овај моћи да тражи наплату из тога добра без обзира на хипотеку Петрову, т. ј. то ће се добро егзекутивно продати без обзира на хипотеку као да је и нема, зато што је стављена после подигнуте тужбе Николине.