Branič

Број 11 — 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 159

Насупрот томе, већина је мишљења да се осигурање осуђеника мора регулисати законским путем којим би се повређеним осуђеницима ујемчило једно стварно право са свима одговарајућим санкцијама које су потребне за његово остварење. У прилог свога мишњења већина наводи две врсте основа са којих се правно оправдава законско регулисање овога питања. Први основ чине обзири са којих се осуђеници морају обезбедити од самовоље управне власти, поготову кад су у питању економски интереси државни, јер су у тим питањима, не само појединци него и државни органи најосетљивији, па слетствено и најсклонији да погреше и другима нанесу штету. Зато ако се хоће, да управна власт буде обавезна да поштује право осуђеника на накнаду штете, онда то право мора бити признато законом а не управним актом, јер с правног гледиште нико не може бити ограничен својом властитом вољом него само туђом. Слетствено томе, оставити у надлежност управне власти регулисање тога питања значило би исто толико колико уопште и не регулисати га никако, јер је управна власт увек у могућности да осујети готово сваку накнаду било тиме што ће то пита-

За спорове са државом, кад је трговачки посао у питању, надлежан је редован грађанскн суд. — Застарелост за накнаду штете против државе, кад проистиче из истог посла, почиње тећи од последње радње министарства против које се не може употребити више редовно правно средство. — Оба ова питања, као претходна, може суд расиравити једним решењем. В. Л. предузимач из У. преставио је Првостепеном суду за град Београд, да му је Министарство Грађевина уступило набавку шљунка у 10.000 куб. мет. за оправку пута У.—Б. Б.—Љ. коју је он набавку у целости извршио, тако, да је са истим шљунком, по накнадном уговору са Државом, почео ваљање пута, али је надзорни инжињер примио само количину у 8.500 куб. мет. шљунка и одобрио исплату а 1.500 куб. мет. одбио да му исплати, са назнаком, да овај материјал има служити као гаранција, да ће он — тужилац, исти материјал довести у ред и даљи рад наставити. После кратког времена, посао му је одузет на штету положене кауције а ликвидациона комисија, састављена после овога,

ње површно регулисати правилником, било тиме што ће сваке године уносити потребне одредбе у законе о буџету. Други основ чине обзири моралног поретка. Наиме, да би се показало како ваља поштовати законе и испуњавати своје дужности, потребно је да држава прво себе подвргне под удар закона и да примером покаже како ваља вршиги своје дужности, јер добар пастир што каже ином и сам потврђује својим чином. Осим тога, вели се, ускратити могућност повређеном осуђенику да тражи заштиту свога права пред редовним судовима не би значило ни мање ни више него пооштрење неправичне казне. Са свега горе реченог и ми налазимо да је много правилније и целисходније да се то питање регулише законом, јер нам се чини, да су разлози који иду у прилог таквога решења много јачи и убедљивији од оних који говоре за другу солуцију. 1 ) 1) Внди: ВџИеИп с1е 1а 8осШе д;епега1е с1е рпзопз е1 Веуие репИепИаГге, 1900, 130, 37-5; 1902. 288; 1903, 203, 774, 1230. Ко^ег Коих: 7,65 ассИеп\з с!и {гауап с1апз 1ез Рпзопз, Раггз, 1903; Раи1 Сисће: ТгаИе Ле заепсе е! с1е 1е^1з1аИоп репНепИа/гез, Раз18, 1905, 291—293; Сћагкз РегсНпап! - Огеућз: 1ез ассМеМз Ли 1гауаИ с!апз 1ез ШаШззетегпз репНепИаЈгез. Раш, 1912, и тамо наведену литературу.

нашла је, да је предузимач В. Ј1. набавио целокупну количину шљунка у 10.000 куб. мет., па како му је остало неисплаћено 1.500 куб. мет. шљунка, његово потраживање износи 137.199.— дин. Ова сума задржата је да би се набављени материјал довео у исправно стање, пошто је нађено, да исти не одговара потпуно условима. Са остатком зарађених и неисплаћених сума од стране Министарства у 14.834.41 дин. целокупно његово потраживање износи 152.034.— дин., колика би била његова зарада. Како је пак Министарство, радећи у својој режији, са његовим неисплаћеним материјалом, уштедило на овом послу 134.998.20 дин. колико износи његова зарада, и како му без интервенције суда није хтело ову суму исплатити, што је нарочито констатовано у министарским решењима Бр. 24111/28 и Бр. 24589/28, — то је се обратио Првостепеном суду за град Београд, са тужбом против државе за горњу суму, тражећи од суда, да је на плаћање ове суме осуди. Тужена држава, у одговору на тужбу, оспорила је тужбено тражење у основу и

Судска и административна пракса