Branič

Страна 336

„Б Р А Н И Ч"

Број 7

Шта ће бити ако је оштећени ставио свој предлог док је важио стари закон, само тај предлог није поднео у року од 3 месеца од дана сазнања, јер по старом закону он није ни требао да подноси предлог, није ни требао да се држи некога рока. Сада када се примењује нови закон, такав оштећени напомиње: „Кад закон тражи предлог, добро, ја сам тај предлог поднео и пре него што је нови закон постао обавезан. Дакле, када је настала потреба приватног предлога, предлог је већ био ту. Што предлог није поднет у року од 3 месеца рачунајући од дана сазнања то не мења ствар, јер ја не могу бити крив што се закон променио". Као и раније обрађена питања са гледишта интереса оштећенога и овакво резоновање је потпуно логично, али са гледишта кривичног права савршено бесплодно. И у овом случају морао би се строго применити нови закон у целини. Закон тражи да постоји приватни предлог поднет за 3 месеца од дана сазнања. Сваки други предлог па ма он био поднет и пре ступања новог закона на снагу, ако није поднет у року од 3 месец од дана сазнања, није онакав предлог како то закон прописује, није по закону пуноважан, није услов осуде и казне мора се узети да и не постоји. Истина закон је недоследан. Постоји једна огромна празнина једна страшна нелогична могућност, да оштећени остане незаштићен, а да прави злочинац умакне казни али сва ова размишљања о недостатцима закона спадају у делокруг законодавне власти а не судске и може их решити само законодавство а не правосуђе, јер ми смо у домену кривичног права. До сада смо разматрали случај када нови закон на супрот староме тражи приватни предлог. Узмимо сада обрнути случај да стари закон на супрот новом тражи приватни предлог. Како интерес оптуженога тако и интерес оштећенога диктује примену старога закона. Но судија свој мандат да некога осуди оснива на самоме закону директно. Он испитује услове који су у самоме закону одређени, а никако се не упушта у анализу неког ширег правног интереса. Он има два закона, један од њих мора строго применити. Да ли је приватни предлог институција материјално правног или процесуално правног карактера, то се њега не тиче; постоје две збирке законских одредаба, систематски уређених, а у систему и једне и друге збирке институиран је приватни предлог и регулисана су сва питања која се односе на приватни предлог. Судија зна, да је један ^аконик у целини укинуо други, он зна да у принципу мора применити нови закон, а стари мора применити само онда, ако је он у односу према новом закону повољнији за оптуженога. Судија врши анализу старог закона исто онако како је вршио акализу новог закона и налази да по старом закону нема услова за осуду, јер стари закон тражи егзистенцију приватног предлога, а приватног предлога нема. Стари је блажи и он се мора применити.