Branič

Др. Адаи П. Лаваревић О ПРОГЛАШЕЊУ ЗА РАСИПНИКА (РАСПИКУЋУ) — РАСИПНИШТВО КАО ПРАВНИ ПРОБЛЕМ Према општој формули, право има за циљ и задатак, да омогући заједнички живот људи, обезбеђујући својим дејством миран и правилан развој њихових међусобних односа. Да би пак право могло тај свој задатак што потпуније и успешније извршити, дужност је законодавца, који пропису.је правне норме, да брижљиво мотри на те односе и да сваку значајнију друштвену појаву благовремено подвргне својој оцени, ради њеног евент. правног регулисања. Наравно, при таквој опсервацији друштва, да би она била од жељене користи, потребна је велика проницљивост и моћ оцењивања. Лер, има иззесних друштвених појава, које, на први поглед, изгледају сасвим незнатне, а које међутим, по својим даљним последицама, ако се о њима не би на време повело рачуна, могу бити судбоносне и по само друштво као такво, а нарочито пак за одређени облик његове структуре у једноме даном историјском моменту. Међу такве друштвене појаве мислимо да спада и расипништво или распикућство (1а ргосИ^аШе, сНе Уег8сћ\уепс1ип§), о коме ћемо овде проговорити неколико речи.*) § 1. Појам расипништва у правном смислу Појам расипништва је у суштини врло широк, и тешко би га било гачно дефинисати тако, да би се могао добити један стални критеријум за оцену питања о томе: да ли извесна људска радња има карактер расипништва или не. У обичном животу, под расипништвом се подразумева свако трошење имовине од стране извесног лица, које није учињено у циљу задовољења једне оправдане потребе, у приватном и јавном животу одн. газдовању. Тако се је н.пр. код нас, у једно време, много у јавности говорило 0' расипању државне имовине, под

* Код нас је за означење овога појма уобичајен термин: распикућство, али је израз: расипништво савременији а, у извесном погледу, и тачнији, те ћемо га и ми овде даље уиотребљавати. Напомињемо, да смо се ми овога истог питања дотакли и у нашој књизи: О пржавној интервенцији у породичним односима, Београд 1927. (Издавачка Књижарница Геце Кона), стр. 58. и сл. (В. и тамо наведену литературу).