Branič

Сгоана 4

,Б Р А Н И Ч"

Број 1

Грађанском Законику задржан је и у Нацрту (Еп1\уиг{) Чехословачкога Грађанскога Законика (§. 9.).*) § II. Југословенско Грађанско Право. Оно још није изједначено: и данас још, у том погледу, у Краљевини Југосланије постоји, у начелу,**) оно исто стање које је било послеоснивања ове Државе (Београдским Пактом од 1. Децембра, 1918. год. по н. к.). Другим речима, Грађански Законици на ; снази, у то време, на територији појединих земаља из којих је састављена Краљевина Југославија***) непрестано вреде у Југославији: Српски Грађански Законик од год. 1844., Аустриски Грађански Законик од год. 1811., Црногорски Имовински Законик од 1888. год. и Мађарско Грађанско Право> (некодификовано: оно је у важности у Војводини, пређашњој области Угарске Краљевине).****) Да прегледамо у кратко питање о Обичајном Праву у Југословенском Грађансном Праву. а) Српски Грађански Законик. Српски Грађански Законик од 11.—25. Марта, 1844. год. (по ст. к.), јесте у основи*****) скраћени превод Грађа«. Законика Аустрискога али, местимице, он је одступио од свога изворника. Тако, н. пр., код питања којим се бавимо овде, Српски Грађански Законик, у §-у 10., поставља правило о Обичајном Праву као општем извору Објективнога Права: међутим, као што смо видели, нијетако по Законику Аустриском. Док, по овом последњем Зако-

*) Оаз Виг^егНсИе ОеаеићисИ (иг сНе Сес11051оуак15сће КерићНк. Цеђег8е{гип§ <Јеб Еп1и'иг1е5 с1ег КотшЈ8510п Гиг сНе Ке\'18Јоп сЈез А. В. О. В. Негаиб§е§ећеп уот Ји8112ГП1П181:епигп с!ег Сесћоб1о\'ак18сћеп КерићПк, Рејсћепћег§ 1. В., 1924.

**) Кажемо у начелу, јер је, и у Грађанском Праву, извршено извесно изједначење специално у Баштинском Праву.

***) Сч изузетком Вугарских Области које су биле присаједињене Уговором ГчеиШу-ским од 27. Новембра, 1919. Држави Срба, Хрвата и Словенаца, али су, Унутрашњим Законодавством нове Државе, додељене територији пређашње Краљевине Србмје гако да Бугарско Законодавство није ту ни једнога момента, после Уједињрња од 1. Децембра, 1918., примењивано. Вид. овде: (Јшрсасе Рга\'пто Кас1и V. Ји^озШи, Саб1 11. Опфкасе Зоикгошећо Ргат (Ма1епа1шћо а Рогта1шћо. Карза! 2Ј\'ојЈп Репс, 1х(1а1а РгаупЈска РакиИа 1Јп1\'егбИу Котепбкећо V ВгаНб1ауе. 2ргауу 0б1а\'и §1оуепбкусћ Ргау С.3. V. ВгаИб1ауе 1931.

*»**) Ту још долази и Шеријатско Право за Муслимане (у стварима Породичним, Наследним и Вакуфским): вид. о стању Приватнога Права у Краљевини Југославији у нашем раду наведеноме у претходној примедби.

*****) Велимо у основи стога што Српски 1'рађански Законик има и оригиналних одредаба, као одредбе о породичним задругама (соттипаи(;еб с1е ЈатШеб, РатШеп^епоббепбсћаИеп о(1ег сНе Наибкоттиптпеп), извесне установе о интестатскоме наслеђивању (специално првенство мушке лииије и мушких према женској линији и женскима) у Породичном Праву и т. д. Видети, у вези са овим, Ј. РегИсћ, С^иск/иез рагНси1агНез с1и ОгоИ Ст1 Уои§оз1ауе. РпогИе с1ез ћоттез зиг 1ез /еттез еп таНеге с!е зиссеззтп ађ т1езШ. Ноте з1еас1. СоттипаШез Ае /атШез (2аЛги§аз). Ех(таИ с1и „Сот1е гепс1и с1еб 1гауаих е( беапсеб с!е ГАсабетЈе с1еа 5јепсеб Мога1еб е1 РоПИциеб. (ЈпбШи!)" <1е Ргапсе, Рапб, 1928.