Branič

Страна 26

.БРАНИЧ-

Број 1

кућу не продужује Павле исто онако као ни његова сестра Пава. Чим је Петар умро без синова његова је се кућа, као правно лице, угасила и отпада потреба да се — при наслеђивању ове заоставштине, неки наследници привилегишу.. Павле исто тако не продужује кућу дедову и нема разлога да се он привилегише према његовој сестри Пави само зато што је он мушкарац. Већ смо раније истакли да законодавац није привилегисао оне наследнике из § 396 само зато што су они мушког п о л а, већ што по социјалном склопу породице, они продужују кућу оставитељеву. Био би правни апсурд ако би се узело да се § 396 привилегише мушки пол. Међутим, у § 400 не постоји онај разлог одржања породице умрлог лица, декујуса, па ако би се узело да су мушкарци, овим прописом пазвати на наслеђе, привилегисани у односу према женским, онда то до очевидности води закључку да су о в и с т а вљени у тај положај само због мушког пола. До сада смо изнели разлоге више рацио^ легис и јурис, а сада ћемо рећи ближе о граматичком тумачењу самог законског текста. Треба имати у виду чињеницу да су све одредбе о законском насдеђивању одређене и јасне у овом погледу, изузев § 400. Тако у § 396 стоји јасно ко наслеђује а ко отпада; исто је тако јасно одређено и у § § 401, 402 и 403. Међутим, у § 400 стоји само: „женско потомство дели са женскима по праву престављања". Овде су, дакле, позвати на наслеђе сви они наследници из првог колена који су изостављени у § 396, и само то и ништа више. Овде нема говора о ма каквом искључивању а још мање неког у п у ћ ив а њ а на одредбе § 396 и ако се овде говори о сасвим другим наследницима на основи другог рацио легис и рацио јурис. Дакле, јасне одредбе нема и треба се послужити изменљивим тумачењем и видети да ли не стоји грешка у законодавчевоМ изражавању. Довољно смо истакли да не постоји нека квалитативна грешка тј. не стоји случај да је законодавац потпуно изоставио да каже оно што је мислио рећи, те се може претпоставити једино нека квантитативна грешка у изражавању тј. да је речено више или мање јасно но што је требало. Већина је узимала да је законодавац мање Јасно рекао па су екстензивним тумачењем проширили и одредбе § 396 и на овај пропис. Међутим, то је грешка јер је баш сам законодавац хтео, у случајевима наслеђивања, искључити ексгензивно тумачење, што се види из тога што је наследнике поделио у извеоне категори .је и њихова права посебно регулисао. Ово се потврђује и тиме што је казато у сваком пропису изричнодалићеиу колико ће ту вредети одредбе претходних прописа. Тако у § 402 стоји „... и „.. онда би потомци по назначеном реду учествовали у наслеђивању". У § 400, пак, не поетоји слично што је