Branič

Број 1

„Б Р А Н И Ч-

Страиа 27

Јасно да законодавац није хтео да се на њега примене одредое § 396, иначе би м о р а о рећи јер је у питању једна важна ствар. Тешко је усвојити гледиште да се на основу једне претпоставке одузме једном лицу наследно п р а в о. Потпуности ради вратићемо се на наш пример са Павлом. Ако би он на основу другог става § 396 искључио из наслеђа своју сестру, онда би он требао да искључи и своју тетку јер тамо стоји: „они искључују сестре, оца, матер и све претке њихне и њихово потомство или побочне сроднике", а међу те искључене спада и тетка јер је она побочни сродник. Сам овај закључак казује, колико је ова теза неоправдана, јер доводи до солуције да сестрић искључује из наслеђа тетку а то није могла његова мајка.

Радивоје Б. Јовансвић, докторанд права ДУЖНИЧКА ДОЦЊА I... Појам Дужничка доцња јесте закашњење с извршењем тужљиве обвезе кривицом дужника. Римски правници рекли су: рег сјеђјтгет 81а1, диоштиз зо1уа1иг (до дужника стоји што се не извршава). П... Услови за постанак доцње а) Први услов за постанак доцње јесте тужљивост облигације. Код природних облигација она је искл^учена. б) Други услов за постанак доцње јесте опомена за извршење обвеза без одређеног дана плаћања, одн. доспелост код орочених обвеза. У римском праву за падање у доцњу тражи се .један захтев, који се у овоме састоји: поверилац је дужан да опомене дужника V погодно време и на погодном месту, да изврши обвезу. Марцијан вели: „Сматра се, да доцња постаје не због ствари већ због личности, тј. кад опоменути н:а погодном месту није извршио обвезу. 1 ) Паулус вели: „Доцња постаје кад се не да на захтев оног који тражи." 2 ) Некад се мислило да су од принципа интерпелације посто.јали неки изузеци, било у корист извесних поверилаца, малолетника, било

') О. ћ. 4. 32. -) РаиН 8еп4. III, 8 § 4.