Branič

Страна- 186

.БРАНИЧ'

Број 4

сти, независних од воље и акције титулара тога права — то би било немогућно. Те тако и ако је подношење тужбе и подношење оптужнице, по свима правилима нашег језика једно те исто, ипак се мора узети да § 86 к. з. говорећи о тужби, није мислио, нити је у осталом могао мислити, на подношење оптужнице по крив. поступку. Ово најбоље показује да често консеквентно спроведена резоновања, при тумачењу закона, по свима правилима граматике (граматичко тумачење) доводи, у праву, до закључака апсурдних, који се ни у ком случају не могу усвојити. Али, то нам исто тако јасно говори да се § 86 крив. зак. мора изменити и саобразити прописима крив. поступка, или обрнуто. Остаје једино да се узме, а тако се мора узети, да подношење тужбе о којој говори § 86 крив. зак. није ништа .друго до стављање захтева да се изврше потребни извиђаји (од. 4 § 92 к. с. п.), или подношење предлога да се отвори истрага (§ 98 к. с. п.), или, најзад, подношење захтева или пријаве среском суду за гоњење (т. 2 § 375 к. с. п.). Ово се мора узети зато, што су ово, доиста, прве акције прив. тужиоца, у којима он изражава своју вољу, и из којих се види да он жели да употреби своје право и да покрене крив. поступање. Изложене радње, у низу других процесних радњи, престављају одпочињање крив. поступања те се слободно може узети, да је законодавац у § 86 крив. зак. говорећи о прив. тужби, мислио на тужбу, као на прву акцију, у којој прив. тужилац изражава своју вољу за покретање крив. поступања. А што та тужба гезр. — оптужница, по крив. поступку, у низу процесних радња није по реду прва, већ долази после извесних радњи прив. тужиоца и судских власти, које јој претходе, то ни у колико не мења суштину саме ствари.

По § 372 к. с. п. за дела за која је надлежан судија појединац при окружном суду, нема места отварању истраге, осим случаја када се наређује истражни затвор. Државни тужилац диже оптужницу, непосредно, на основу пријаве јавне власти, према којој је окривљеник затечен на делу и ово потпуно признаје, или на основу извршених полицијских или судских извиђаја. Дакле, ако је окривљеник на делу затечен и ако извршење дела потпуно признаје, онда на основу саме пријаве јавне власти, и без извршених извиђаја, државни тужилац подиже оптужницу. Ово не вреди за дела злочине природе. Поставља се питање, да ли би и прив. тужилац могао без извиђаја подићи оптужницу? По Др. Б. Марковићу изгледа ,да може. Он каже: ,,Приватни тужилац може покренути поступак ако у законском року или поднесе тужбу односно стави захтев да се поступак започне (51 и 375 т. 2 к. п.). Овај