Branič

2*

Број 4

„БРАНИЧ*

Страка 191

Егоњење, сама та радња, није ништа друго до једна процесна радња припремног поступка, те према томе ова радња је правноваљана, и ако је извршена од ненадлежног суда. Само када је у питању надлежност окружног суда, а .захтев за гоњење је предан среском суду, за њега вреди оно што ј.е напред речено, пошто је тај случај, не знам из којих разлога, посебно регулисан у § 378 к. с. п. Остаје да се реши још питање како ће ће се оценити благовременост приватне тужбе, у случају сукоба надлежности судова, а нарочито у случају негативног сукоба, где и један и други суд од себе одбија надлежност. Одговор на то питање имамо у од. 5 § 26 к. с. п., по коме је сваки суд, који у сукобу надлежности учествује, дужан „предузимати све што је за поступак потребно, а нарочито је дужан предузимати радње које се не могу одлагати без опасности. „У ове радње, нема сумње, спада и пријем приватне тужбе, те је, дакле, тужба уредно и благовремено предана, ако је иста у одређеном року предана и суду, за кога је надлежни виши суд, решавајући појављени сукоб, нашао да он није надлежан за дело покренуто дотичном прив. тужбом. А ово потпуно одговара и од. 2 § 25 к. с. п., по коме процесне радње припремног поступка имају вредности и ако су извршене -од ненадлежног суда. Да би решио овај случај г. Др. Жилић, у наведеном члан.ку, употребио је аналогију из § 79 к. з., мада је то непотребно. Па и само тумачење § 79 к. з., да се застарелост права на гоњење прекида судском радњом ненадлежног суда, са свим је погрешно. Прекид застарелости права на гоњење врши се само судском радњом надлежног суда или надлежне власти, управљене против учиниоца у циљу гоњења. 4 , 5 , 6 7 ).

*) Лаза Урошевић. Судски требник II. део, страна 158 стоји : „Ако власт

која је предузела извесну радњу ради извиђања и пресуђења ниЈе била ап-

солутио надлежна, онда се њеном радњом не прекида застарелост.

5 ) Др. Метод Доленц. Тумач Кривичног Законика Краљевине Југославије на страна 138 стоји: ,Суд мора бити за такву радњу надлежан по прописима к. п."

6 ) Ђ. Карајовановић. Коментар Општег Кривичног Законика на страни 99 стоји: „Што радње морају бити предузете или од надлежног иследника или од надлежног суда".

7 Др. Мих. Чубински. Научни и Практични Кементар Кривичног Законика Краљевине Југославије на стр. 195 стоји : „Израз „судска радња" обухвата сваку радњу судских органа, дакле, и ону која је предузета од надлежног ■преставиика иследне власти и т. д."