Branič

Страна 190

„Б Р А Н И Ч"

Боој 4

то још не значи да би се тужба могла предати „ма и ненадлежном" суду како каже Др. Б. Марковић, или ма коме суду или „другој којој власти која решава спорове", како мисле Шиловић-Франк. Јер онда би се, значи, тужба могла предати и духовном, шеријатском, трговачком или коме другом суду, који, у опште, за кривичне спорсве нису надлежни. Што се тиче друге које власти, којој би се могла предати прив. тужба, то би се још само могло применити на територији у којој крив. судски поступак још није стугшо на снагу. А што се тиче подручја у којима је крив. суд. поступак (нови) ступио на снагу, о некој другој власти која би имала учешћа у извиђању и суђењу дела која се гоне по прив. тужби, о томе не може бити ни говора. Сасвим је друга ствар када су у питању кривична дела која се гоне ех оШао. Јер, док држ. тужилац по од. 1 § 92 к. с. п. има права захтевати, да истражни судија, срески суд или полицијска власт предузме извиђај, дотле прив. тужилац по последњем ставу истог прописа, може само код окружног суда захтевати да истражни судија изврши потребне извиђаје, дакле он не може захтевати да извиђај изврши полицијска власт или срески суд. Када се зна да, по § 98 к. с. п. прив. тужилац може предложити отварање истраге, а већ сам тај предлог о отварању истраге, мора се учинити истражном судији, онда изилази да су у поступању, по кривичним делима на прив. тужбу, искључене све „друге власти", сем судова, окружних и среских, мислећи ту, само на судове прве инстанције. Према томе све остале власти, и сви остали судови сем судова из §§ 8, 9, 10, 11 и 12 к. с. п. не могу се узимати ни у какву комбинацију. Из чињенице што крив. законик, није казао изрично да се прив. тужба има предати надлежном суду, не сме се извести закључак да се тужба може предати ма коме суду. Овде могу доћи у обзир само срески и окружни судови, када је у питању предаја прив. тужбе. Налазим да ће се благовременост подношења прив. тужбе када је ова предана једном среском суду, а надлежан је други срески суд (месна, просторна надлежност), или када је иста предана окружном суду, а надлежан је срески суд, (апсолутна надлежност), оценити према дану када је тужба предана ненадлежном суду, а не према дану када је тужба стигла надлежном суду. Али, ово своје мишљење не заснивам као сва три наведена писца, на томе што у закону није речено да се тужба има предавати само надлежном суду, већ на са свим другим чињеницама. Тако, по § 25 од. 2 к. с. п. поједине процесне радње ненадлежног судије, које се тичу припремног поступка, нису без вредности само због тога што их је предузео ненадлежни суд. А подношење и примање прив. тужбе гезр. захтева за