Branič

Срана 200

.БРАНИЧ,

Број 4

Па како је тужилац у главном претресу одустао од своје тужбе према опт. М. који је са опт. К. за исто дело одговарао као саучесник по чл. 33 зак. о штампи у вези § 34 крив. зак., то се према § 89 ст. II крив. зак. има сматрати да је одустао од своје тужбе и према опт. К. Стога је првостепени суд погрешио што се упустио у оцену питања о постојању кривичног дела и кривичне одговорности опт. К. и М. за то дело, кад није постојала оптужба тужиоца те је тиме учинио повреду материјалног закона из т. 1 у в. § 337 крив. суд. пост. на коју суд по званичној дужности мотри, § 338 у в. § 352 крив. суд. пост. Зато је Касациони суд на основу § 338 т. 5 крив. суд. пост. изрекао своју пресуду којом је на основу § 276 крив. суд. пост. одбио оптужбу приватног тужиоца. Као што се види, одустанком ирема једном од оптужених по кривицама по закону о штампи аутоматски се одустаје према свима осталима. Миливоје Р. Вељковић, судија. Правни лекови по закону о штампи изјављују се једино по чл. 90 зак. о штампи Ступањем на снагу новог кривичног судског поступка створила се пометња о начину употребе правних средстава код кривица кажњивих по Зак. о штампи. И то како у погледу рока, тако и у погледу начина. Питало се да ли важе рокови предвиђени из чл. 90 Зак. о штампи или они општи који се односе на правне лекове из Кривичног судског поступка. И разуме се, по овом питању могло се имати и једно и друго гледиште и успешно бранити, али је ипак све практичаре правнике највише интересовало меродавно становиште о њему — мишљење Касационог суда. Саопштавајући у примеру мишљење Касационог суда о томе наводимо да Касациони суд сматра да је једино у важности чл. 90 Зак. о штампи па према томе и рок од 3 дана, у коме се року имају изјавити и оправдати призиви и ревизије. Пример се односи на кривицу Ј. Г. и Ђ. А. за дело кле•вете из чл. 52 Зак. о штампи који су пресудом Окружног суда за град Београд Бр. 5839 од 15 септембра 1931 год. осуђени на три дана затвора и 1.000 дин. новчане казне. Приликом саопштавања пресуде браниоци оптужених и оптужени изјавили су да задржавају право од 3 дана за размишљање о употреби правног лека. Браниоци и то један изјавио је призив и ревизију на пресуду 18 септембра 1931 год. и у њему навео само да је пресуда незаконита без јасно одређеног факта о повреди закона нити чињенице из којих ре-