Branič

2

Број 7

„Б Р А Н И Ч*

Страна 341

правом на наслеђе пок. Јулке, већ само као најближи евентуални наследници њеног мужа пок. Јанка, па би могли наследити само оно, што би сам пок. Јанко наследио, да је надживео пок- Јулку, јер овде нема места праву предсгављања. Према томе, Закони наследници мужевљеви могли би се јавити као наследници заоставштине женине, ако она нема својих законих наследника, само онда, ако је муж надживео жену и по § 416. грађ. Зак. био позван на наслеђе раније умрле жене али се до смрти није изјаснио да ли се наслеђа прима, те би ово право< пријема отвореног наслеђа прешло на његове Законе наследнике. Овако тумачење § 416. грађ. Зак. било би у складу са законодавним решењем од 21-Х,1850. г. Бр. 208-5 (Зборник V стр. 293) којим је допуњен § 408. грађ. Зак- да и удова има право наслеђа заоставше имовине раније умрлог мужа под претпоставкама из § 417. грађ. Зак. и ако нема својих законих наследника. Овим се решењем не призна.је њеним законим наследницима, да наслеђују заоставпггину њеног мужа на случај њене раније смрти, нити могу то право имати по начелу њеног претстављања. Ово тумачење § 416. грађ. Зак. у погледу наследника мужевљевих одговора и принципу правичности и реципрочним правима супруга у односу њиховог узајамног наслеђивања, па се не може разумно претпоставити, да је законодавац хтео дати већа наследна права сродницима по тазбини умрле жене, него ли сродницима по тазбини умрлог мужа, које је по поменутсм законодавном решењу од 21-Х-1850. год. искључио из наслеђа заоставштине мужевљеве. Са ових разлога тужени немају право наслеђа заоставштине пок- Јулке, кад је њен муж пок. Јанко умро пре ње, те је није могао ни наследити. Но и кад би имало у овом спс-рном случају места примени права претстављања пок. Јанка, који је умро пре пок. Јулке опет тужени не би могли наследити заоставштину пок. Јулке, кад је према напред наведеним разлозима ни пок. Јанко не би могао, као Јулкину заосгавштину наследити, пошто је пок. Јулка пре смрти Јанкове наслеђем не би могла ни прибавити. „Погрешно и Окружни и Апелациони суд своју одлуку о пречем праву наслеђа тужених заснивају на чињеници, да је спорно имање било својина пок. Јанка, мужа пок, Јулке, које је пок. Јулка по тестаменту Јанковом наследила после његове смрти и да би тужени исто наследили као најближи крвни сродници пок. Јанка, да га није тестаментом оставио у наслеђе пок. Јулки, јер се овим спором не расправља наслеђе заоставштине пок. Јанка, већ заоставштине пок Јулке а по § 476. грађ. Зак. Све имање, било оно од предака или другог наслеђено или прибављено и стечено сматра се као