Branič

Страна 342

„Б Р А Н И Ч"

Број 7

сопственост с којим сваки може располагати по својој вол.и. Према томе после смрти тестатора пок. Јанка постала је пок. Јулка неограничен сопственик спорног имања као каследник Јанков по § 394. грађ. Зак. и од тога момента престаје сваки правни утицај како пок. Јанка, тако и тужених, као његових евентуалних наследника на спорно имање. Зато се спорна заоставштина пок. Јулке у овом спооу имл расправиги као њена својима, без обзира на начин, на који је пок- Јулка исту прибавила. Стога нема места ни примени аналогије у расправи овога спора, као да је спорна заоставшгина своЈина пок. Јанка а не пок. Јулке." Београдски Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 15-1У-1932. ' од. Бр. 2648 дао следеће противразлоге: „По § 416. грађ- Зак. регулисано јг п утнрђено да муж има нраво наслеђа жениног миразног добра, ако не би било жениних законих наследника по одређеном реду. Ако је и муж умро, онда женино имање наслеђују мужевљеви закони наследници. У конкретном случају у питању је наслеђивање не миразног добра пок. Јулке, већ је у питању имовина пок. Јанка, који је своју имовину тестаментом завештао својој жени Јулки, која по смрти није оставила законих наследника, те је пи гање у томе, ко има да наследи ову имовину. Како се ово питање има расправити путем аналогије, имајући у виду законске прописе, ко.ји се на сличне случајеве односе, — то Апелациони суд налази: да заоставшу имовину пок. Јулкц, коју је она по тестаменту наследила од свога мужа пок. Јанка — имају право да наследе сродници пок. Јанка. Ово зато шго је логично, да имовину, коју је пок. Јулка наследила он свога мужа, наследе његови блиски сродници, као они који имају по § 416. грађ. Зак. право да наследе и њена миразна добра, дакле она добра, која су њена лична својина.' Касациони суд у својој општој седници усвојио је примедбе свога III оделења а речене противразлоге Апелационог Суда одбацио. Одлука Опшге седнице од 2-У1-1932. год. Бр. 4235. Т. Ивановић Надлежност државног Савета за расправу спорова око сукоба надлежности ! Сукоб надлежности између појединих власти може настати или услед тога што две власти по једном истом предмету прихватају за себе надлежност, или стога што и једна и друга власт одбијају од себе надлежност. Овај сукоб може се појавити између двеју власти, или због њихове апсолутне, или релативне надлежности. У првом случају има се у таквом