Branič

Страна 348

Б Р А Н И Ч"

Бро] 7

објашњеног одлуком опште седнице државног савета број 12564 од 8 марта 1926 год., има места жалби државном Савету. Оваквом гледиппу Државног Савета мсгло би се приговорити то. што и чл. 19 и 24 з. д. с. говоре само о апсолутној, а не и релативној, као што је то месна надлежност Управних судова, а то што Управни судови по чл. 20 з. д. с. сами решавају о својој надлежности (како апсолутној тако и релативној) не значи само по себи да ће Управни суд и у случају месне ненадлежности тужбу одбацити одлуком, а да не може предмет доставити оном Управном суду кога сматра надлежним и тим путем изазвати евентуални сукоб надлежности на који би се начин овај спор расправио без икакве штете по странкуА. Давинић референт Држ. Савета Према § 2. Правилника о наградама адвоката, као оснсва за одмеравање награде има се узети вредност предмета, око кога се води спор а не она вредност на чије је плаћање странка осуђена или ксја ,је њој досуђена. Тужилац Р. представио је суду, да је као адвокат заступао туженог Јована у спору, који је противу Јована водио његов ортак Матија код избраног суда за наплату суме од 491.166 дин. и тај спор је окончан пресудом Избраног суда у корист гуженог Јована, која је пресуда постала извршном- Како му тужени није хтео да плати за ово заступање никакву награду и њему према § 7. Правилника о наградама адвоката с бзиром на вредност вођеног спора, припада 30.000 дин. адвокатске награде, то га је тужио суду и молио да га суд осуди на плаћање наведене суме у 30.000 дин. Тужени Јован навео је, да тужилац има право на награду само према вредности од 27.500 дин., на чије је плаћање он — Јован — пресудом Избраног суда осуђег а то је 3.000 дин., јер за одмеравање награде по Правилнику о> наградама адвоката као вредност спора има се сматраги она сума коју је странка осуђена да плати. Окружни суд за град Београд нашао је, да је тужени Јован према § 11. у вези § 7. Правилника о наградама адвоката дужан да плати тужиоцу Р. на име адвокатске награде за вођење поменутог спора 30.000 дин., јер се адвокатска награда одређује према вредности предмета, око кога се поступак води а то је вредност сасвим различита од оне суме, на чије је плаћање странка пресудом осуђена или која је њој досуђена. Зато је туженог Јована пресудом од 22 јуна 1931. г. Бр. 40868 осудио на плаћање 30.000 дин. адвокатске награде.