Branič

Страна 352

„Б Р А Н И Ч-

Број 7

ранијег правозаступника да у судске руке положи оспорено извршно потраживање. Суд нема законске могућност нити да позове нити да принуди евентуалне дужнике да у судски депозит полажу спорне суме: како сви граћани у смислу уредбе о депозиту, па и адвокати у смислу § 30 Зак. о адвокатима овлашћепи су, да спорне суме полажу суду у депозит. Спор, средство обезбеђења и депозити — то су средства која стоје странкама на расположење, четврти неки начин принуде наше судско законодавство не познаје. А адвокатска комора јесте та, која на жалбу једне странке и по учињеном увиђају и одени доказа наређује адвокатима да нешто учине, а не суд. Према томе на суми до 5.000.— дин. ни преко ње нема никаквог значаја с обзиром на горње разлоге. Са свега изложенога §§ 303—306 гр. суд. поступка .. .. " Апелациони суд оснажио је ово решење. Душан П. Мишић. Две контрадикторне сдлукг Касационог суда по истој материји т. ј. ко је надлежан за расправу спорова који се изроде између предузимача и власника зграде због дуга од неплаћеног рада око зидања грађевине ? а) Тужилац В. тужио је Окружном Суду за град Београд власника куће Т., због дуга од неплаћене му награде око зидања грађевине. Тужени Т. у своме одговору на тужбу изјавио је: да је тужбено тражење у смислу § 17. закона о устројству Трговачког Суда „грађевински посао," те је за расправу овога спора, пошто је у питању трговачки посао надлежан трговачки суд. б) Решењем својим Бр. 62309/31. горњи суд одбацио је приговор гужеке стране о ненадлежности за расправу поменутог спора и огласио се надлежним сматрајући да у конкретном случају не постоји трговачки посао. На ово решење тужена страна изјавила је жалбу Бр8829/32. Касационом Суду. в) Касациони Суд примедбама својим Бр. 2418/32. осмажио је поменуто решење Окружног Суда за град Београд, сматрајући на тај начин да је дуг од неплаћене награде предузимачу обичан грађански посао, а не трговачки, те да је Окружни Суд за град Београд на закону донео ожалбено решење. г) Међутим овако гледишге Касационог Суда, није оправдано, са тога разлога што је баш Касациони Суд а поводом једног другог случаја донео супрогну одлуку, сматрајући да је за расправу између предузимача и власника зграде око неплаћене награде, која потиче из зидања надлежан трговачки