Branič
3*
Број 7
,Б Р А Н И Ч"
Страна 359
очигледно, да не може бити ни посредан порез, то је државни Савет, под сугестијама Главне Контроле, решавајући по њеној тужби, заузео гледиште, да овај порез није ни непосредни, ни посредни, већ један нарочити порески облик, који је ближи посредном него ли непосредном порезу. 1 ) Основа Саветског гледишта је исправна: да за пигање домашаја општег пореског слобођења није од значаја, да ли је један порески облик установљен пре или после ослобођења, већ је од значја, да ли је тај порез облик непосредног пореза или није. Али је други део Саветског резоновања, да порез на пословни промет није ни непосредни, ни посредни, него нека трећа врста пореза теоријски неодбрањив. Један порез или се убира непесредно од пореског обвезника, чија се имовина или пословање тим порезом терети — и онда је то непосредни порез или је његов начин наплате, тако подешен, да се он убира приликом извесних правних радњи, промета добара, пословних трансакција, теретећи на гај начин не општу имовину пореског обвезника, него поједине предмете његове имовине, или поједине манифестације његове активности, — и онда је то посредан порез. Порез на пословни промет, који тереги опште пословање пореског обвезника, његов општи пословни промет, и разрезује се уз општи порески разрез непосредног пореза несумњиво је, да је један облик непосредног нореза. Гледиште Државног Савета није могло примити ни само Министарство Финансија и оно је било онемогућено — законодавним путем. У фин. закон уз буџ. дванајестине за април до јуни 1925 г. унета је одредба чл. 53, по којо.ј и порез на пословни промет (и инвалидски порез) имају се сматрати непосредним порезом. Одредба је донета, очигледно, да парира погрешно гледиште Државног Савета. Повод за доношење ове одредбе такође је интересантан. Прегходним финанс. законом за 1924/25 год. (чл. 149) продужен је ток застарелости за разрез и наплату свих непосредних пореза на 10 година. Па како је Државни Савег протумачио, да порез на пословни промет није непосредан поре.з, појавила се опасност, да се ово продужење тока застарелости неће — по доследном гледишту Државног Савета — односити и на порез на пословни промет. Зато је већ у идући финанс. закон унета одредба чл. 53, која је имала за циљ, да ову неугодност уклони. Тиме је, додуше, спасена застарелосг, како је била нормирана у чл. 149 и у колико се односи на пословни промет, али је сада расправљено коначно, и то чак законодавним путем, да је порез на пословни промет непосредни порез, те ') Држ. Савет, Фабрика Шећера у Ћуприји, Бр. 13052 од 12. нов. 1923. Радовановић, Одлуке Држ. Савета, 1919—1923. Стр. 275.