Branič

Број 8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 383

да ли је молиоцу дата унапред извесна сума аконто награде, суд доноси решење под бр. 11532 од 26 марта 1931 год. којим: а) досуђује од удове Станице, која у основи признаје молиоцу право на хонорар, награду за претстављени посао у 3800.— динара, досуђујући му поред тога и трошкове по овом тражењу; б) одбија га од тражења према Сто.јни, пошто му она не признаје извршење обављених послова, и упућује на парницу да тим путем докаже своје право на награду, условљавајући да ту парницу не сме повести пре извршности овог решења и в) од тражења да му се и од масе досуди награда, молиоц се одбија, јер није доказао да су стараоци били овлашћени да га опуномоће за заступање. По жалби молиоца Ј. 3., Београдски апелациони суд примедбама бр. 4937 од 2 јуна 1931 год. ништи ово решење: „Кад је тужилац гражио да му суд одлуком сво.јом одмери награду за заступање од масе пок. Д. П., онда суд није могао решењем да досуђује награду од лица, од којих награда тужбом није тражена, и ко.јн су само претставници масе пок. Д. П., већ је требао да од тужене масе пок Д. П. досуди награду. Све ово у случају ако нема никаквс-г спорног питања за које би се једна страна имала упутити на парницу — чл. 2. тач. 7. несп. правила.'' „Суд поступа по овим примедбама и одређује рочишге за парничаре, којима уз рочишни позив доставља препис примедаба Апелационог суда. После одржаног рочишта, суд. доноси решење бр. 27997 од 28 новембра 1931 год., ко.јим молиоцу досуђује награду од масе пок. Д. П. у 2800.— динара, „коју суму да плати маса." Од тражења према Сто.јни понова упућује потражиоца на редовну парницу са истих разлога као и у првом решењу и под истим условима да .је ие сме повести пре извршности новог решења. По жалбама обеју страна, Апелациони суд под бр. 4317 од 17 маја 1932 год. ништи: „Пошто је у § 29 зак. о адвокатима изрично речено, да за поступак при одмеравању награде вреде начела поступка за неспорне ствари, онда, када се потражитељ награде и старалац масе нису сложили у пстледу величине 1 ) награде за заступање масе у 1930 год., суд је требао потражиоца да упуги на редован спор да у њему докаже величину награде и право< на исту, а не да ожалбеним решењем одмерава награду, па чак и тужену масу осуђује на плаћање зашта ниједним законским прописом није био- овлашћен." Суд поступа по овим примедбама и доноси решење у смислу истих. (2) Н. Д. адвокат акгом се обраћа Среском суду за град Београд и, наводећи да је у своје време пред властима заступао М. О., моли суд да му на основу § 29 зак. о адвокатима одмери награду за послове које је за њен рачун обавио и