Branič

Број 12

„БРАНИЧ"

Страна 599

Према свему наведеном јасно је, да су полицијске власти, а Београду Управа гр. Београда, односно њени квартови, овлашћени да оверавају ове изјаве по Меничном закону. У Меничном закону прописана је форма овере не само потписа, већ и целе изјаве неписменог меничног дужника, која се мора у целини испунити, па да дотично лице постане менични дужник. Ако се та форма законска не испуни, онда нема меничне обвезе дотичног лица. Али ако нема меничне обвезе оваквог неписменог дужника услед недостатка једног или више услова овере прописане законом, намеће се питање, да ли овакво лице не би могло грађански орговарати. Ми налазимо да би могло бити грађанске одговорности оваквих лица, али се она има ценити по Грађанско суд. поступку и Грађанском законику, а не по меничном. Напослетку да овде наведемо још један донекле сличан случај из Меничног закона, који је расправљан пред Касационим судом, а то је, да ли пуномоћник, по пуномоћију потврђеном код шеријатског среског суда, може на меници потписати кога меничног дужника и да ли његов потпис ствара меничну обвезу за назначеног властодавца. Касациони суд у свом трећем одељењу, 1. априла 1932 год. под Бр. 2441. узео је, налазимо сасвим оправдано, да такав потпис пуномоћника не ствара никакву меничну обвезу за његова властодавца, зато што није био пуноважно овлашћен да га може задужити, јер такво пуномоћије потврђено код шеријатског среског суда не вреди, пошто шеријатски судови по чл. 2. Закона о установљењу шери.јатских судова не могу потврђивати у садржини исправе, па ни облигаци.је, пуномоћства ни меничне изјаве о дуговању, већ су надлежни једино да оверавају потписе муслиманских лица. Смисао чл. 2. зак. о установљењу шеријатских судова овако је објаснио Министар правде на чији је предлог исти закон донет, и који најбоље зна шта је хтео са тим Законом, —■ одлуком својом од 30. јануара 1931 год. под Бр. 5943. А тако исто у овом смислу чл. 2. Зак. о шеријатским судовима прогумачила је и Општа седница касационог суда у Београду у сво.м заседању 9. децембра 1931 год. под Бр. 13.000. Драгић Н. Солдатовић.

Сточни пасоши су потпун доказ о својини стоке. В. Ж. из В. нашао је и познао своје краве код Д. М. из К., које му он није уступио. Тужбом поднетом окр. суду у 3., В. је тражио да суд пре<суди: да су горње краве његова својина.