Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 51

на употреба бивала све већа, Тај сумрак кулминирао је на предвечерју реформације, када је и католицизам дошао до свог помамног врхунца. Средњевековна инквизиција имала је за дужност, да од јеретика штити хришћанство- Основ кривице био је у неофицијелном веровању, па су те религиозне кривице могле бити доказане само признањем богохулника. управо истеривањем ђавола из дубине његове „мрачне душе" на видело инквизиторске правде. Кад је признање било основ свега, онда су то признање стварале разне машине и поступци, од којих су данас остале само бледе сенке у појединим некултурним државама. Галилеј је 23 дана мучен, али су Коперникови закони и поред тога остали исти, а земља је и даље продужила да се окреће око сунца. До каквих је апсурдама доводио правосуђе инквизиторски поступак тортуре, показују нам најбоље, не процеси јеретика, колико процеси вештица. Свака индиција или денунцијација била је довољна да се поступак отвори. Машине инквизиције неуморно су вековима радиле и правосуђе лиферовале признање оптужених, да су вештице. У старим аналима налазе се такве баснословне приче о чудима оптуженика, ксје нису стварали лажни сведоци, већ њихова властита машта под бичем инквизиције. Као што онда није било ни једног доминиканца или судије, који није веровао, да је све истина што је вештица признала, тако данас нема никог, сем међ зидовима лудница, који би веровали у те бајке. Пре неколико векова доктори јурисутриускве веровали су у она чуда, којима се данас смеје и најглупавији сељак. Па ипак на основу тога инквизиторског материјала стотинама хиљада мајки и сестара отишло је на ломаче и у зидине. Њихсво признање претходило је смрти свих њих, а ипак то њихово признање била је — сушта лаж. Зар из огромног броја ових жртава тортура није јасан факат: да је тортура тежа од смрти и да се у смрт бежи ради искупљења од тежег зла — тортуре? Зар судбина средњевековних вештица најбоље не показује колико је ужасна и несигурна правда, која лежи у бичу и песници? Реформација је у културном погледу значила велики напредак. Што је протестантизам јаче продирао, то је са њим и псштовање личности бивало све веће- Тортура као средство истраге постепено је нестајала. Најдуже се одржала у Шпанији, ту где је била и најсуровија. Јозеф Наполеон је забранио 1808 али после пропасти Наполеонове империје, она је опет враћена све до 1834 године, када је дефинитивно укинута. И у Србији при самсм оснивању, независно од Наполеоновог законодавства, запажа се народни покрет противу тортуре. Време од Карађорђевог устанка до Скупштинске одлу-

■Ј