Branič

Број 2

.БРАНИЧ'

Страна 55

На једном скором претресу, између државног тужиоца и браниоца развио се дуел, о тсме, да ли је злостављени истину говорио под батинама или на суду. Тужилац је да би избегао реплику браниоцу ставио до знања, да за злостављање, ако их је било, може поднети посебну кривичну пријаву. Бранилац је са пуним правом одговорио да је то дужност државног тужиоца, који без прогона ни једно безакоње не сме оставити, а злостављање слободе лишеких преставља преступ сдносно злочин, који се прогања ех оГГо. И заиста кад би се поступак за ова дела отварао бар у случајевима, кад сам суд нађе да је злостављање по среди онда би ускоро и ово тешко зло нашло свој крај. Ово тим пре што су закони јасни и строги, и што они сами не дозвољавају враћање у мрачни средњи век инквизиције и негирања љутске личности. Треба пре свега бити начисто са питањем да ли је злостављање преживело свој век или не. Ако се сматра да је јсш преурањено прелажење у појмове савременог права културних држава у које смо по овом питању уведени скупштинском одлуком од 1873 год. — онда би се тортуре морале озаконити као средства истраге. Ако се пак дели овде изложено гледиште што је међу свима правницима ван дискусије, онда се позитивним законима мора прибавити дужна санкција. Дужност је свих оних који на Правосуђу сарађују, а поготову државних тужилаца, судија и адвоката, да немилосрдно уклањају све што затрпава пут ка истини и правди. Вршење те дужности у толико је лакше што је наш законодавац са строгим одредбама противу злосгављања, на њиховој страни. А одредбе које постоје имају се поштовати или укидати. И њима и законима даје за право садашњост, а тим пре ће им за право дати скора будућност. Већ данас на главним претресима, сав материјал који тортура лиферује сстаје немоћан да ишта каже. Сутра међутим тај матери.јал ће изгледати тако блед и ништаван као што нам то данас изгледају досије и признања стотина хиљада несретница ко.је су себе обедиле да су биле, оно што нису могле бити: вештице.