Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 265

а) по §-у 89 Ксп. суд је дужан да пријави државном ■тужиоцу свако кривично дело које се гони по службеној дужности које сам опази или које му буде пријављеио или за које сазна на који други начин; б) по §-у 95 Ксп. суд пред којим се обелодани дело дужан је, нечекајући предлоге државног тужиоца, одмах заиочети извиђај и извршити све за то потребне радње, па затим записнике о учињеним извиђајима што пре послати државном тужиоцу; в) по §§-има 3 и 100 Ксп. суд је дужан да записнички узме реч од оптуженога по делу клевете о свима околностима, како оним које га терете, тако и о оним које иду у његову одбрану, па следствено и његову изјаву којом тврди ,да су инкриминисани изрази истинити и доказе које подносе у ту сврху; г) најпосле, по §-у 311 II Кз. поступак по делу клевете мора се одложити докле се не доврши поступак по делу које је предмет клевете и које се гони по службеној дужшости. Ако се садсви ови прописи међу собом логички повежу долази се до тога, да суд који извиђа и суди дело клевете и кад би имао правне могућности, рецимо, кад би ^ 311 II Кз. гласио онако како мисли г. Вукчевић, он опет не би имао фактичке могућности да изрече пресуду по делу клевете, јер без списа не би могао судити, а списе неодложно мора послати државном тужиоцу — § 95 III Ксп. Ако пак списе не би хтео послати државном тужиоцу тиме би учинио дисциплинску кривицу из чл. 26 II т. 1 Закона о судијама редовних судова, јер би повредио своју дужност коју му изречно налаже § 89 Ксп., а затим могао би доћи и под удар §-а 393 I Кз., ако би за то време дело приватног тужиоца застарело и он због тога остао некажњен или би на који други начин онемогућио истрагу против себе (бекством итд.). Према овоме, ако би се стало на гледиште г. Вукчевића, оно се у пракси не би могло извести (јер се претпоставља да судије својим радом не би вређале закон и себи стварале кривице) пре но што би би се изменили ови законски прописи, а то је у исто време и најбољи доказ, да је то схватање наш нови Кривични законик у своме пропису §-а 311 II Кз. сасвим напустио и усвојио ново према коме је подесио и све горе споменуте законске одредбе. 4°) Одлука Касационог суда Кре. бр. 68/34, јер је у њеном доношењу учествовао као претседник већа г. др. Душан М. Суботић, који је био један од тројице редактора .пројекта од 1926 у који је друга алинеја §-а 311 Кз. први