Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 267

бе з обзира на наређење §-а 311 II Кз. После завршеног процеса по делу клевете и сасвим независно од изречене пресуде, државни тужилац подигне тужбу против приватног тужиоца за дело које је било предмет клевете и ствар се оконча пресудом. Ако ове две пресуде не би биле у својој суштини истоветне, а оне по §-у 311 II Кз. не морају бити истоветне, јер је тај пропис пресуду по делу клевете учинио зависном од пресуде по делу које је предмет клевете али не и обрнуто, 16 ) — онда би се по делу клевете морао поновити поступак у смислу §-а 362 т. 3 Ксп., пошто би о истом делу и са истим доказима постојале две различите пресуде. А из тога јасно излази, да се поступак по делу клевете која садржи обележја дела која се гоне по службеној дужности, не може окончати све дотле докле се правоснажно не оконча питање тих дела која се гоне по •службеној дужности. Стога би у таквим случајевима пресуда по делу клевете у ствари престављала једну привремену одлуку, а изрицати привремене пресуде било би нецелисходно. Сваки спор треба тако расправити, да се он оконча једном за свагда. А то је у оваквим случајевима могућно једино онако како прописује § 311 II Кз. и како је узео Касациони Суд у својој одлуци Кре. бр. 68/34. Према свему реченом, гледиште Касационог суда у одлуци Кре. бр. 68/34 о смислу §-а 311 II Кз. не само да је најтачније и најлогичније, већ је оно једино могућно мишљ?ње о овоме питању с обзиром на садашње стање нашег иозитивног законодавства.

Будимир Плакаловић, судија окр. суда за град Београд ВРСТЕ ПРЕСУДА У ГРАЂАНСКОМ ПРОЦЕСНОМ ПРАВУ По законику о судском поступку у грађанским парницама имамо ове пресуде: коначну, делимичну, међупресуду, пресуду на основу одрицања, на основу признања, због изостанка или пропуштања и допунску пресуду, — дакле седам разних врста пресуда. I Коначна пресуда По § 486 г. п. п., чим је правни спор према резултату проведене расправе и изведених доказа дозрео за коначну одлуку, суд има да донесе одлуку пресудом, која се зове коначна зато што се њоме спор, пред дотичним судом, де-

16 ) Тако и Доленц: ор. сН., 392.