Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 275

тужилац тако и туженик (§§ 331 и 354) и то без пристанка противника. А да ли ће се међупресуда донети то зависи од нахођења суда, који се, при решавању овога питања, има руководити, искључиво, убрзањем поступка, као и процесном економијом, чиме се штите интереси парничара, чија је жеља да што пре дођу до пресуде. IV Пресуда на осноб^ одрицања Ако се тужилац на првом рочишту или на усменој спорној расправи изречно одрече свога захтева, тада ће се, по предлогу туженика, тужбено тражење одбити пресудом на, основу одрицања — § 490. Значи да закон претпоставља и такву једну апсурдну и нелогичну ситуацију, да се тужилац одриче тужбеног захтева, а тим одрицањем не повлачи и саму тужбу. Јер, ако се одрицањем тужбеног захтева повлачи самим тим и тужба, — што би било и природно и логично, — тада овој и оваквој пресуди не би ни имало места. Али како изгледа ова нам пресуда стоји на расположењу, за једну немогућну, неприродну и нелогичну правну ситуацију, — која по здравој логици никада неће ни наступити, — а то је да се тужилац одриче тужбеног захтева, а саму тужбу не повлачи. На име тужилац у тужби престави да му Петар дугује из уговора о најму 1.000 дин. и у истој, као свој тужбени захтев, предложи да суд Петра пресудом осуди, да му плати дужних 1.000 дин. На првом рочишту или на усменој спорној расправи тужилац изјави да се одриче свога тужбеног тражења т. ј. да не тражи да суд Петра пресудом осуди да му плати дужних 1000 дин., а при том не изјави да повлачи тужбу. Према оваквом стању, значи, могућна је тужба без тужбеног захтева, пошто се тужилац може овога захтева одрећи не повлачећи тужбу. Обрнута ситуација није могућна, јер се са повлачењем тужбе, у исто време, повлачи и тужбени захтев. Све ово изводи се из од. 2. § 332 у коме стоји: „Кад се тужилац у исто време одрече тужбеног захтева, може и без туженикова пристанка, иовући тужбу до закључења усмене сиорне расараве". Али, када је тужба на овај начин повучена онда о пресуди, у опште, па ни о пресуди на основу одрицања не може бити ни речи. По од. 6. § 332, таква се тужба не може поново подигнути али повлачење тужбе са одрицањем тужбеног захтева, не значи пресуђену ствар, пошто овде никакве пресуде није ни било, нити је могло бити. Ово би дало право туженику на ексцепцију, коју би могао истаћи у новом спору, али која не би била такве природе да спречи отпочињање и вођење новог спора. Суду није наложено да се о постојању ове ексцепције, по службеној дужности, стара, те ће је он узимати у обзир сама када буде истакнута, и то као ексцепцију материјалног, а ен процесног права.