Branič

Страна 284

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

3 За), а не заменик. Заменик одговара само опуномоћеном адвокату, и то регресно, за штету коју је адвокат морао платити своме властодавцу. Адвокат може у свако доба опозвати овлашћење за замењивање које је дао своме заменику 80 ) што је такођер још један доказ, да је заменик у директном правном односу према опуномоћеном адвокату а не странци. Обим напред наведених овлашћења, осим оних по 2) и З) 81 ), не може се уопште ограничити. Према томе свако ограничење наведених овлашћења било би без правног дејства како према адвокату, тако и према противној странци, без обзира дали јој је оно било саопштено или је на други начин за то сазнала 82 ). Напротив овлашћења под 2) и 3), као и она под 4) 83 ) г моћи се не само ограничити, него и потпуно искључити. Али да то има правно дејство не само према адвокату, него и према противној странци, мора бити изражено у пуномоћију и противној странци „нарочито преко парничног суда до знања стављено" 84 ). Правно дејство таквог ограничења важи ће, дакле, према противној странци од дана саопштења. Парничне радње које предузима адвокат на основу парничног пуномоћија, у колико су предузета у границама тога пуномоћија односно ограничења према § 134, имају према противној странци исто правно дејство, као да

80 ) Тако Меатапп I стр. 507. — И у погледу овога, другог је мишљења 8ке(11 (стр. 317). који и поред свога гледишта, да је заменик заступник странке „а не адвоката" (в. прим. 77), сматра да пренос пуномоћија на заменике може опозвати само опуномоћени адвокат, а не странка; јер се према §§ 31 и 32 (наши: §§ 132 до 134) парнично пуномоћије у погледу овлашћења за његов пренос не може ограничити, па би се могућношћу опозива пренетог пуномоћија заобишао тај пропис. Стога, да је опозивање заменичког пуномоћија од стране саме странке могућ само тако, да она истовремено опозове цело парнично пуномоћије (в. прим. 21 код Меитаппа (1 стр. 507). 81 ) А то су овлашћења наведена у § 132 бр. 2 и 3 Грпп — Спорно је да ли се то односи и на овлашћење наведено у § 132 бр. 4. Јер у § 31 Грпп. та је тач. садржана у тач. 3, коју су редактори нашег закона поделили у тач. 3 и 4, не изменивши истовремено и § 134, који је остао једнак §-у 32 а. Грпп. — По 2и§На (стр. 212 прим. 1 к § 132) овамо спада и тач. 4. Тако и Горшић стр. 451. ( Шегк стр. 91 не говори о томе). И ми, делимо исто мишљење. — Несагласност постоји и измећу тач. 1 и 3 §-а 132, јер јеу овим тачкама реч о привременим наредбама, а у § 134 је реч само о тач. 3 (а не и о тач. 1). Ми мислимо, да је меродавнија тач. 3, што значи да је допуштена могућност ограничења по § 134. 82 ) Аранђеловић I стр. 153 ^ 5 ) С обзиром на наведено у прим. 80. ^ 4 ) Нарочита форма за то није прописана. То ће се моћи учинити писменим поднеском, преписом записника, преписом пуномоћија и сл. 2и§Иа стр. 213 прим. 2: ^еитапп 1 стр. 503; РоИак сгр, 163; бкесИ