Branič

„Б Р А Н И Ч"

ника (§ 138 ст. 1 Грпп.), адвокат је дужан радити за властодавца, у колико је његов рад потребан да од властодавца, уклони „какву правну штету 96 )", док властодавац писменим поднеском преко парничког суда, не јави противној странци, да је пуномоћије отказано, а где је прописано заступање адвокатом, док јој не јави и свога ново постављеног адвоката (§ 138 ст. 1 Грпп.), али ипак не дуже од месец дана. Другим речима: након протека рока од месец дана „после отказа" адвокат нити је више овлашћен, а нити дужан, да ради за властодавца 67 ) т. ј. у односу према властодавцу пуномоћије сасвим престаје, али у односу према противној странци, с обзиром на пропис § 138 ст. 1 Грпп. (уколико јој то није било саопштено са ев. назнаком ново постављеног заступника) оно и даље траје; што значи: да ће противна ■странка моћи против властодавца предузимати парничне радње као, да пуномоћије није ни било отказано.

96 ) Иначе одговара властодавцу за штету.којуби он претрпео услед његовог нерада (н. пр. ако не приступи на рочиште или се удаљи, па се услед тога изрече против властодавца пресуда због изосганка). — В. 2и$?Иа стр. 217. &7 ) По %и§Ш (стр. 217) „у парницама у којима је прописано заступање адвокатом, и по протеку рока од месец дона моћи ће странка вршити процесуална дела наспрам пуномоћника у отказу, само што тај пуномоћник иеће више одгозарати спрам свога бившег властодавца, ако не буде хтео вршити за њ потребна парнична дела и ако властодавац услед тога претрпи правну штету". — По Неитаппи (1 стр. 515 прим. 6) и Горшићу (стр. 455) он је дужан и овлашћен предузимати парничне ралње још за месец дана односно ако се ради о парницама где је законом прописано застуиање адиокатом, док не буде посгављен нови заступник. Но ова дужност даљег заступања правно престаје кад се властодасац одрече заступања. — Према томе по мишљењу 2и§Ие адвокат био би овлашћен, али не и дужан, да ради за бившег властодавца и после протека рока од месец дана; а по Кеитаппи и Горшићу у парницама у којима је прописана заступање адвокатом био би дужан радити за властодавца „док не буде постављен нови заступник" односно „док се влгсгодавац не одрече заступања". Ми се не можемо сложити ни са једним ни са другим мишљењем, јер закон изрично каже: „пуномоћник је дужан. и овлашћен још за месец дана да ради", чиме је речено, да после месец дана од огказа престаје не само дужност него и овлашћење пуномоћника да ради, и што би се могућност адвоката да ради и после тога рока често противила вољи странке, која ни,е хтела да постави новог пуномоћника (адвоката), јер је хтела да наступе правне последице њеног нерада (поштоје свесна да мора изгубити парницу или из других разлога).

Примедба Уреднишшва. Чланак г. Др. Матијевића, стручно писан наишао је на веома леп пријем у правничким и адвокатским редовима. Ипак, остављајући увек пуну слободу писцима за њихова мишљења, Уредништво Бранича не може а да се не огради од тврђења изнетих у примедби под 13 (Бранич за април стр. 196.) са напоменом: да Београдска адвокатска комора ннје тражила принудно заступање адвокатима, да је предлагала Министру правде одлагање новог поступка за територију Касационог суда у Београду, да је институција принудног заступања дошла из аустриског законодавства као многе друге институције независно од тражења адвокатског реда и да су тарифе које данас важе за