Branič

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 509

С друге стране опет, док суд тврди да је опт. С. шукао прив. учесника дотле се одмах затим позива на лекарско уверење за доказ да је на прив. учеснику нађена само једна повреда. У погледу доказа о кривици опт. С. суд се послужио сгедоцима као доказним средством. Међутим, сведоци су своје исказе дате пред полициском влашћу изменили на главном прегресу и под заклетвом посведочили да нису могли да виде и чују оно што су тамо тврдили, јер су били далеко одмакли од куће опт. С., дакле од места на коме се дело догодило. Окружни Суд је поклонио вере исказима сведока датим пред полициском влашћу а не онима пред судом. Зашто је поклонио вере исказима пред полициском влашћу а не пред судом, Окружни суд је као разлог навео сако то: да ове последње сматра „неистинитим — извршљивим". Толико и ни шта више. Окружни Суд је поред тога нашао да је не само опт. С. извршилац кривич. дела у гштању, већ и да је при извршењу де. а показао зао карактер. Из чега је то Суд извео, које су то чињенице из којих се ово даје извести, суд није навео. Суд је просто констатовао, да је опт. С. при извршењу дела „показао зао карактер, те му је казну одмерио с обзиром на отежицу из § 74 Кр. Зак.\ Бранислав Ђелошевић , адв. из Лесковца.

ПРИКАЗИ Др. Иво Полишео: Радно право. Загреб, 1934. стр. 276. Издање пишчево (латиницом). Писца овога дела познају сви правници као веома вредног и плодног правног писца. Организатор Конгреса правника, прво као секретар а затим као узастопни претседник у Дубровник .- и Загребу, претседник Загребачке адвокатске коморе од оснивања, уредник Мјесечника и Одвјетника, писац многих расправа и чланака, адвокат од к}.ви и расе, г. ЈЈр. Полишео, нарочиту пажњу ипак посвећује онима који потребују највећу заштиту незаинтересеваних и поштених интелектуалаца — радницима. Њима пружа своје Радно право, јединствено у нашој прзвној литератури, ударајући основе за један велики систем радног права код нас, које је у повоју. Г. Др. Полишго коментарише закон о радњама, који му пружа најважнији материјал, добронамерно, наглашујући чак у предговору, да је се шеориски говорећи, наше радно право „приближавало доста ономе максимуму, што га капиталистички поредак може да даде свим онима који служе капиталу, а да при томе не поткопа сама себе". Материја је изложена у виду малих и необично комплетних монографија. Оне су повеззне једном општом идејом тако да све скупа чине једну целину. Писана са љубављу, од човека који као социјалиста воли радан народ оном искреном љ}бављу, коју је унела у срца предратна Марксова доктрина, од човека који не зида палате и не купује аутомобиле и не путује у иностранство на скупе дневнице а на рачун радника — ова књига је интересантан и значајан прилог нашој поратној правној књижевности и као таква за препоруку свима онима којитражеда књигеувезиса правом пишу стручни људи и са љубављу за предмет који обрађују. Др. Сшанко Франк: Казнено право. II посебни део. Први свезак: Основи диобе посебног дијела и злочини против живота и тијела. Загреб, 1934. Наклада Југословенског накладног Д. Д. „Обнова". стр. 114. (латиницом). До недавно кривично право је било монопол веома ограниченог броја људи. Са изједначеним кривичним прзвом, овај монопол полако ишчезава