Branič

изједначење грађанског законика

229

проћи без прекора. Па и изједаачење Грз. је утолико теже уколико друштвене јединке успевају својим одвајањем од цело1купно !С1ти. Из великог броја примера да1 напоменемо! наше чувено „шеријатско!" правс« које у свајој суштини није ништа друго до један класичан анахраиизам: из турског доба. О законодавном изједначењу, међутим, ту неће бити ни говара све док претходно не буде дошло! до друштвене ликвидације привилегија наших ауграђана исламске вере било услед колективмог напуштања ислама било услед реперкусија модерних друштвених реформи које се проводе у Тур.ској Републици. Нарочита је оСетљивост друштвених јединки оцда када приликом изједничавања права законодавац прибегава методу про|шириварћа правних нории једне једин'ке на све остал е. Отпор „запостављених" и „подјармљених" јединки угрожаваће сваЈку| корист овакве законодавне акције. Енглези већ одавна знају да друш'твеним| јединкама ксхје с1у јдае, не треба порицати право да живе према својим посебним нормама. Право није продукт јачега, већ плод Друштва и друштвеног развитка. Тек међусобно прилагођавање јединки мо-гло' би довести до онога степена консолидације када буде настала и потреба за законим уређењем на новој бааи. Држава ће моћи да са своје стране утиче на овај процес, користећи се већ постојећим елементима (н:а пр. предусловима које дају политичко уједињење, већ проведене закојнске реформе, моћне друштвене централне оргаиизације итд.). Чак и доношење из оанова нових норми ће Држави понекад поћи за руком, ако у одговарајуђај фази друштвеног развитка норме које су досада одговарале, више не буду задовољавале ни најјачу јединку која их је дој сада примењивала. Држава само! треба да помотне организацију и рад друштвених централа ко:јима је задатак да ново друштвено стање буде добило одјека у захтеву свију правних подручја за новим адекватним законим уређењем. Значи да Држава треба да буде на чисто> да се метод изједначења права првог реда .ни у ком случају не може састојати у натурању права једне јединке о1с|талим јединкама. Тежиште проблема је у томе да све јединке добровољно пристану иа ону компроми-сну формулу која се на. основу свестраног проучавања показала као( најбоља!. Убрзање тог претходног развитка у Друштву много зависи од| иницијативе и делатности мерадавних органа Врховне државне управе. Намеће се питање које су мере прикладне да се рано евоцира убеђење свију друштвених јединки 0' потреби јединственог Грз., као> и она хомогеност и- хармонија између припремања духова и састављања заканских пројеката о којој је била напред реч. Којим се начином може што брже да дође до резултата да изједначење Грз. пастане захтев Друштва? Држави би затим припао у део сама! задатак извршиоца тог захтева. 111 Пре но што дамо одговор на постављено питање, треба да скренемо пажњу на то да није по среди неки праст законодавнополитички метод, него један праграм огромних о б л и к а.