Branič

ПРИНЦИПИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА У СКОРОЈ ПРОШЛОСТИ итд. 211

тога, долази до незадовољства у народу, које се еве више шири и јача. Виши слојеви злоупотребљују свој друштвени положај и своЈу надмоћност над нижим слојевима, државни шефови, жудни новчаних средстава за задовољење сво!јих луксузних дворова и раскошнога живота, ударају на ;ниже народае 1 сл!01јеве све веће намете, од којих се племство! и богатији слојеви извлаче; привредни -се односи мењају, јер владе уводе меркантилни систем оШивајући државне фабрике и државка привредна предузећа; појављује ае у народу критички дух, оиозиција владином 1 раду и најзад отвог рена побуиа. Велика Француака Револуција при крају сксамнаестога века избија као значајан догађај и народна ономена влаетодршцима. Разумљиво је онда што про!свећени апсолутизам пропада као сматем друштвенога уређења и што се не може усвојити ни за нашу државу. II. У систему старијега либерализма, који је замвнио просвећени апсолутизам, одбачена је веограничена потчињеност индивидуе државној власти, и она је поетала насилац јавних права. Тиме је одстрањена полицијска држава а на њено маато је дошла правна држава. Јер правна држава означује у првом реду једну државу, у којој су власти везане закански!м прописима а појединци имају јавна права. Ако |Се узме у обзир о^сновна политичка мисао либерализма, онда треба истаћи да он полази од једнОг одређеног гледишта на свет а то је од иидивидуализма везаног са рационализмом. Човек, к а 01 појединачна личиост, представља највећу вредност. Држава, као организација друштва, јеате свеана творевина да се заједнички живот људи тако удеси да се животна срећа појединаца што је могуће више потпомогне. Попгто је човек разумно биће то циљ државног уређења мора бити да се све снаге људске могу развити. Онда разум има слободгн пут за своје делање. Тиме се омогућује највећа живОтна срећа појединца. Ради овог циља треба што је могуће више ослободити човека од мешања државе у његове ствари. Ово је мешање (Само онда оправдано кад треба спречити злоупотребу слободе, дакле кад треба заштитити слабоду других лица. У привредној области либерализам поставља начела привредне слободе. Што мање државног мешања у привредне одаосе. На пољу религиозиом такађе има да влада слобада верског исповедања, без државне принуде. У систему либерализма :као врховни правац државног уређења служи обезбеђење личне слободе, шта се по[стиже, прво, ограНичењем државне власти према поЈединцу а, друго, унутрашњим ограничењем самога државнога организма. Спољње ограничење државне власти према по1јединцу састоји се у једном систему права, моја се појединцу гарантују, а која се ради већег обезбеђења уносе у основни закон државни, у уе!тав, одакле далази израз „уставна права грађана." На тај начин ова су права - обезбеђена н од ограничења ко]а би долазила одзаконодавне