Branič

212

„Б Р А Н И Ч"

власти. Али, наравно, да променом одмосно укидањем устава могу и ова права бити ограничена па и укинута. Ограничење у унутрашњем аклопу власти циља на то да се спречи концентрација државне моћи на једном месту, у једној руци, а што : се постиже раеподело!м влакгги и моћи на разне, одвојене факторе, који су независми један од другог. Тако постаје начело п о д е л е в л а) с т и, по Мо,нте;акиј|у подела власти на законодавну, управну, судс|ку власт. То се па^к чими за)то, што је прастаро искуство показало! да овемоћ државна, концентрисана у једној руци, заводи на злоупотребу власти. Зато треба да постоје један поред другог разни органи, којима се даје само један део државне власти те се тако постизава равнотежа, која не допушта да се један фаитор осили. Ово двоје, основна права грађанина и подела власти, иду заједно. Подела власти је нужна допуна ошовних права. Јер шта;, Корнсти највећа слобода ако она остаЈе само на хартији. Оно штоје потребно то је јемство да ће се та права поштОвати. Ограмичење државне власти према појединцу има и ту последицу да с!е ограничавају и државни циљеви. Да би појединац. добио слободу кретања, мора се држава о што мање ствари бринути. У првом реду она се има Старати о одржању реда у држави и државној безбедности споља, јер за ове зад|а|тке недостаје појединцима анаге. Так1о се држава појављује као „правна држава." Основва права грађана су специјализирана и има их читав број. Науважнија су прво право слободног кретања, слободног стана, заштита од адмиНистративног хапшења, право појединца да му суди законом одређени судија, што ове служи спољној слободи грађана; унутрашњој сло^боди служи право на слободно изражавање свога мишљења, слободд учења, слобода савести и »споведања вере, слобода штампе, заштита т-ајне писами; привредну слободу чине право! слободног кретања по земљи и на страни, право настањивања у местима где се жели, право на исељавање из земље, слободно располагаље сво.јином и. њена заштита, слобода трговања и упражњавање заната. Пошто је у либералном систему држава правна држава,. то је онда државна делатност могућа само на темељу права. Према томе чини се разлика из^међу стварања права, примене права, контроле примене права. Зато стОје једно према другом тако зване државне функције: законодавствО', управа, правосуђе. У смислу начела поделе власти додељују се ове власти државним органима, који су одвојени један од других. Стварање права је темељ за ограничење личне слободе. Сваки правни став прописује својом наредбом! извесно делање, својом забраном извесно пропуштање, нечињење и тиме се представља као отраничење слободе. Због тога се траже извесна о^безбеђења од ових упада у сферу слободе појединца. Најбоље јем1СТво пружа учешће грађана, самога народа, у, стварању права. Овог учешће врши се не непоередно него прекјО! репрезентајката, преко народног представништва, парламеита. Тиме се длје јемство да ће се водити рачуна о и!Мтерес1има грађаиа. Ограничења слободе најлакше се подносе кад их је човек сам себи наметнуо. ПоШТо о за!кону одлучује народно предсггавништво, то је онда о>