Branič
ДОКАЗНА СНАГА КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ У ГРАЂ. СПОРУ 359
У духу новог поступка, законодавац и овде даје велику важност и власт суду и његовој слободној оцени околности из којих закључује о сумњи да постоји какво кривично дело „које би, кад би се утврдило и пресудило, било од одлучног утицаја на одлучивање о правном спору" у току. У овом случају, суд може, али не мора, прекинути грађанско поступање, док се не оконча кривични поступак. Основ за сумњу о постојању кривичног дела грађански суд црпи из целокупног материјала који је пред њим. Та сумња треба да је таква, да, ако би се у кривичном поступку исто дело утврдило, да је његово постојање „од одлучног утицаја на одлучивање о правном спору". 21 ) Пошто је у првом ставу § 255. гр. п. п. законодавац начелно поставио основ за прекид грађанског поступка по овом питању он у другом ставу истог §-а оставља нарочито, опет слободној оцени суда, решавање о потреби или целисходности овога прекида „кад има разлога сумњи, да је исправа важна по одлучивање о правном спору лажна или лажно преиначена, или да су лажно исказали о битним околностима странка, сведок или вештак, а чији би исказ веће иначе вероватно узело у обзир при одлучивању". Дакле, у овим конкретним случајевима законодавац тражи да је оно што се има утврдити у кривичном поступку, важно по одлучивање о правном спору за грађански суд, који би иначе, без исхода кривичног спора, исправе узео као истините, или поверовао странци, сведоку или вештаку који су о извесној околности нешто исказали у грађанском спору. 82 ) Да ли је суд овде правилно поступио цени по рекурсу заинтересоване странке виши суд у см. § 256. став II. гр. п. п. 2а ) Кад постане извршан закључак суда о прекиду поступка због околности из § 255., суд не може више опозвати овај прекид,
31 ) В. Др. Агатоновиђ: ор. сИ. стр. 183. одлуке саопштене под. 1 и 2. Исте одлуке наводи и Др. Фрања Горшиђ: ор. сИ. књ. I. стр. 586. са одлуком О. в. с. од 10. октобра 1910. год. која гласи; „Пропис § 255. гр. п. п. препушта еудији да по своме нахођењу прекине или не прекине поступак у случају ту предвиђене сумње". —• Верона-Зуља: ор. сЈ1. стр. 344.: „Хоће ли се поступак прекинути због сумње кривичног дјела, или не то зависи од онјене вијећа." У томе смислу наведене су и две одлуке под 2 и под 6. — Др. Драгољуб Аранђеловиђ: ор. сЛ. књ. I. стр. 225.: .Суд може и поред прејудициалности кривичног поступка, да не нареди прекид било с тога што је парница врло хитна, што се не може догледати свршетак кривичног поступка или ако је суд у стању да тачно оцени правни случај и без кривичног поступка или ако одлучне околности може сам да утврди. — Лаза Урошевић: ор. сИ. стр. 247. у истом смислу. 22 ) В. Др. Фрања ГоршиЦ: ор. сИ. књ. I. стр. 586.: „Суд није дужан, чим искрсну супротни искази сведока, да прекине поступак и списе упути државном тужиоштву него може то учинити . (О. с. с. Б. од 29. септембра 1921. год. Рв. 333/21, М.-Ш. II, 180.)." — Др. Д рагољуб Аранђеловиђ: ор. сИ. књ. I. стр. 225.: ,Због противречних исказа сведока, због признања једног сведока да је фалсификовао потпис на меници, због кривичног поступка који се у иностранству води против странке или против кога трећег лица, по правилу неће се поступак прекидати". — Верона-Зуља: ор. сИ. стр 345., одлука саопштена под 4. 13 ) В. Др. Фрања Горшић: ор. сИ. књ. I. стр. 587.: „Закључак којим се одбија предлог да се прекине поступак не подлежи рекурсу. Тако исто није допуштен рекурс против закључка рекурсног суда којим се прекид поступка поништава. (О. в. с. од 21, фебруара 1901. год. бр. 2225, Гл. У. Н. П. 1302)."