Branič

,Б Р А Н И Ч"

каза без дејства судског отказа. Напред смо говорили о судском отказу путем јавне исправе. С обзиром на напред пом. прописе §§ 660 и 661 изилази да само овакав отказ има дејство судског отказа. Казали смо с обзиром на стилизацију првог одељка § 660 гр. п. п. као, да произилази, да може бити вансудског отказа и то путем приватне исправе и усмено. Какво је правно дејство вансудског отказа извршено приватном исправом и усмено? Ми смо цитирали оба прописа §§ 660 и 661 гр. п. п. који говоре о вансудском отказу извршеном јавном исправом и придаје му дејство судског отказа. С обзиром да је и вансудски отказ строго формалан и да се мора једино чинити преко јавног органа, јавнога бележника или полицијске власти, изилази да отказ учињен приватном исправом или усмено нема дејство судског отказа. Питање је какво дејство и у чему се састоји вансудско отказивање, које нема дејство судског отказа. Понављамо да вансудско отказивање са дејством судског отказа је строго формално, а ова два последња начина не испуњавају ту строгу законску форму. Додуше ова два последња начина отказивања нису сасвим без икаквог учинка, али је њихов учинак чисто приватно правног карактера. Оно преставља само једну правну чињеницу, којом се мењају и укидају досадашњи приватно правни одношаји. И на основу оваквог отказа може се доћи до извршне судске пресуде и тражити испражњење порабног предмета путем тужбе у грађанском поступку, а не у овом специјалном поступку. Шта ће бити, ако се пред судом појави овакав неформални вансудски отказ? Да ли противна странка мора да подноси приговоре противу таквог неформалног отказа? У сваком случају долази једино у питање отказ путем приватне исправе јер онај други усмено не би се могао ни појавити пред судом јер нема неког практичног значаја. У другом одељку § 661 гр. п. п. каже се, да странка која отказује, има на захтев суда доказати исправама, споменутим: у § 660 став трећи којега је дана отказ саопштен странци, која подноси приговоре. С обзиром на раније наведено суд пази по службеној дужности на дан отказивања и на дан достављања,. Значи да је за странку довољно да изјави противљење, да овај отказ не испуњава законске формалности и онда би отказивалац на захтев суда имао да поступи по другом одељку § 661 гр. п. п. Не поступи ли по захтеву суда отказ му се неби уважио већ одбацио. Сем једино противљења у погледу строге форме вансудског отказа противна страиа није дужна, ма шта друго, да чини, па ни да подноси оне приговоре среском суду о којима говори први одељак § 362 гр. п. п. Противна странка моћи ће те приговоре да оствари и касније у парници коју ће морати повести отказивалац да би дошао до извршне судске пресуде. Отказивалац на основу оваквог неформалног отказа моћи ће тражити,. да се изда налог предаје односно преузимање ствари по § 662 (види Верона и Цуља 854 страна). Према свему изложеном неформално отказивање путем приватне исправе и усмено по нашем грађ. парнич. поступку у овом специјалном поступку нема правнога дејства, те се с правом може узети да је недозвољено. Сасвим је разумљиво што је законодавац и код вансудског отка-